Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

22

бом имали и све послове са још два чиновника вршили. Само нека племена и села имала су неке старинске парске Фермане, према којима су била у праву живити без спахија самостално, дајући врло малу дапију, десетину или деветину од свију жита. Така права самосталности имађаху у Босни села Тимар пи Ратково, а у Ерцетовини Шаранци, Језера итд.

Сав остали хришћански народ био је прво царска, па онда спахијска. раја у политичном погледу, а у материјалном стању видићемо сад како је опо.

Та раја били су „кмети“ овоме или ономе спахији. Бегови, аге, спахије пмале су неједнак број „кмета“. Неки су имали на хиљаде и стотине, а неки само п по пет често. Једна, сељачка кућа, ма како велика или мала задруга она била, бројала је само једног кмета. Ови кмети састављали су спахијско имање које се звало „чивтлук.

Спахије босанске су били рајпна браћа по језику и племену, јер су се они већином ради свог госпоства пстурчили, кад је Турека 1468. г. освојила Босну. У почетку њих није било много, али што их је било, имали су привилегисана, права п велика имања. Допвије кад се појавише четице „баша“, јањичара и зликоваца, спахије. бегови п аге умножише се. То је било овако. Народу бјеше додијало зло од тих баша и зликоваца, с тога сви они кмети, чији је спахија био далеко од њих, позову једног оближњег најгласовитијег „Турчина“, да их он штити од зулума баша, па ће му за ото давати деветину, девети дио од свију жита, дакле главном спахији десетину, а заштитном ати деветину. Тако ето постало је њих стотинама мало по мало као прави спахије но без привилегија. — У новије доба и хришћански богаташи постајали су спахије п свој рођени народ учинили кметима — рајом.

Та раја аргатовала је тој господи и у вријеме негдашњег „славног српског царства“ исто као и данас, п сва је разлика у томе, што се онда она, „под сјајном српском госпоштином“ није звала, „раја“ већ „себар“ и „себри“, „влах“ и „власи“, „меропс“ и „меропси“, „отров“ и „отроци“ :') ит, д. и што је онда та раја могла слободно цркве градити и у њима се „пустог бога сита намодити“ и лупања звона сита наслушати. Многи од тих спахија говорили су: „кад дође прно испред очију, кад буде стани-пани, а ја ћу крст на се а прасе пред-а се, па ћу и опет господовати. “

Кад су дакле, меропси и отроци, себри и власи постали раја, а српска господа племићи, преврнули вјеру и народност своју, да постану нове спахије,2“) ате и бегови, онда су између себе још већи

18) Види „Душанов законик“, новаковићево издање, у Београду штампано.

20) "рурци су добили, као што знамо, од Арапа и вјеру и уредбе државне и цивилизацију. Опај демократски дух и њих је подемократио, И јамачно с тога у азијској Турској и нема племића — бегова. Па и јевропски Муамедовци готово махом нијесу имали над собом бегова, ма да их има око два милијуна, тежака. Отуда се види, да ови вјечити готовани народа, спахије, нијесу народу дошли са турском управом, већ су их Турци код нас затекли И оставили пад онкуа, који се нијесу хтјели потурчити, А ко је хтио примити ислам, мухаме-