Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)
96
осујетити српско уједињење, па Босну и Ерцеговину својој аустроугарско-хрватској круни приковати.
До душе не треба заборављати, да ово није чинио радни народ хрватски, већ ко што поменусмо хрватска омладина што се учи по школама, и остала „патриотична интелигенција“, која жељаше да што више поданика господи својој приграби. Истина, усташки прваци учинише погрјешку, која им се не да опростити, кад јавно пзјавише жељу за Српским уједињењем, и у исто доба. прије времена прогласише двије династије српске себи за владајуће, ка нда се уједињење српства под два владаоца може остварити ! Ја сам вазда за то протестовао ту моју дружину при устанку; али Васа Видовић п његови једномишленици тајно разашљу по четама таке прокламапије. Тек пошто опреми те глупости народу стане ми се изгоравати, како није смио да ми то јави, почем зна вели да нећу одобрити а мора бити; јер ако тако неучинимо губимо сваку помоћ. То је бпоградских власника погрјешка. Алп браћа Хрвати оним поступком учинише још грђу погрјешку, јер понизише науку, која учи: да се не клањају круни Звонимира, као мађарски ђаци круни Отевановој и руци султановој, већ да се клањају правичности и слободи, истини, једнакости и човјечанскоме братству. Они устаницима наметаше своје хрватско име, а не видоше на своме прагу близу 200.000 усташких бјегунаца из Босне и Ерцеговине, који се баш ни гди ни један не назва Хрватом већ Србином. Па ни католици тих покрајина не зову се Хрвати, већ обично „шокци“, „кршћани“, „латини.“ Та хрватска интелитенција из омладине и остарине на зор намеће другоме славно звонимирово царство и славну круну његову, а не виде весела. браћа, да сав овај побуњени народ не би жртвовао ни пребпјене паре, ни своје кокоши ни кошаре да добије круне п царства „великог“ Звонимпра и „силног“ Душана; а жртвовао је и кућу и имање, па свој и своје породице живот, жудећи за правичношћу и слободом, за срећом и напретком. Народ је већ прилично опазио, да само таки Фићоприћи, окупљени око пуних бокала, теже за сјајним крунама и великим царством овог или оног великог и силног, јер се они већином спремају за господски и власнички живот.
У интересу је Срба п Хрвата, да се ману гадног наметања, своје народности по вјере, па да усвоје свету идеју науке и јеванђеља — пдеју човјечанског братства н здружења. То ће нас од многих несрећа спасти. Велике науке: физиологија, анатомија, хемија, ембрпологија п друге њима сродне науке, — не познају и не могу познати у суштини човјекова тијела п у суштини његових потреба ни Орбпна, ни Хрвата, ни Њемца, ни Талијанца, ни Руса, ни Мађара, ни Грка, ни Шпањолца, већ у њима свима виде само људе, виде људство,
На основу ових научних закона, а у име мира, братства и среће свију људи, народа п општина, сваки пстинито поштен п умно развијен члан народа и људства, мора сматрати своју народност исто као и туђу а туђу исто као пи своју; мора оставити