Историја и култура Славена

Ustanke 1804—13—48—74—88. i 25

Šišić Ferdo: Hrvatska Povijest u vrijeme Narodnih Vladara, 5v. I., sa 280 slika i 3 karte u boji, Zagreb: 1925, LD. 80 18.—

340 Астребовљ И. С: Стара Сербил и Албанил, Београд: 1904, 4%,

XI, 267 2.—

Устанке. — Ашјагапае, 1604, 1813, 1646, 1874-76, 1898.

341

342

343

Арсенијевић—Баталак Лазар: Историја Српског Устанка 2 Књ, Београд: 1898—99, в. 80, Х. 1022, повез, 10Cunibert Barthćlemy-Sylvestre: Essai historique sur les Revolutions et 1Indćpendance de la Serbie depuis 1804 jusqu' a 1850, 2 vol. av. 1 portr. de PPrince Miloch Obrenovitch et 1 carte, Leip710: 1855, от. 80, 314, 578, brosch. 98Куниверт Бартоломео: Орпски Устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804—850, превео Др. М. Р. Веснић, Београд: 1901, 89, 789, повез. 18Kemura Sejfuddin Tehni: Prvi srpski Ustanak pod Karadjordjem, od god. 1219—1804, 1279—1869, po turskim izvorima preveo i

uredio, Sarajevo: 1916, 80 OE Костић Јова: Кобово— Таково и Обреновићи, Београд: 1900, 8', 51, повезано, 2 Љубишић Љ. П: Шеста година (Српског Устанка, војна студија, Београд: 1910, в. 80, 182 += (1) == ТУ, зМедаковић Милорад: Устанак Орбски од 1806—10. т. 2 св. (до делу Н. Дубровина), Нови Сад: 1866, 80 „277, реткост, 18.—

Миленовић К.: Таковски Уптанак, Беоцрад: 1905, 80, 39, 1Милошевић Раша: Шимочка Буна, 1888 под. Феоград: 1928, В.

58% VIII —+ 291, Е B.Милутиновић Сарајлија Сима: Историја. (Србије om 1813—15 под: П. изд. Београд: 1888, в. 80, (П) -- 546, повез ретко, 18.Мркоњић Петар Војв.: (Краљ Шетар 1) Успомене (из Босатског Устанка 1875 Т., 160, 93, 1—

Новаковић Стојан: Васкре Државе (Орпоке, полит. истор. студија о првом српоком Устанку 1804—13, Нови (Оад: 1904, в. 8', 116, 4.50 Novaković Stojan: Die Wiedergeburt des serbischen Staates,

(1804—18), m. 1 Karte, ibersetzb von Dr. Georg: Grassl, Sarajevo,

1912, gr. 8" VIJI, 185, brosch. 5.50 Новаковић Стојан: Устанак а, НЕ 1804, оцена извора, карактвр устанка, нојевање 1804, картом беогр. пашалука, (Беотрад: 1904, 80, 208, 6—

355 Пајевић А. Из Црне Поре и Херцеговине, успомене, војевања.

Milan E. Brajer, Beograd.