Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

терана ове легије простирале су се од Дунава до Ниша, па даље према југу до Призрена и Скопља.

Религија у доба царства била је шарена мешавина домаћега веровања са грчким, римским и домаћим култовима. Божанства су добивала локалне називе. Код Ниша нађени су натписи посвећени Мегсипо Мај5за) и Негси! Мајззан“). Од времена Августова уведен је и култ цара. Изасланици вароши састајали су се један пут у години у сабору“, којом би приликом главни свештеник приносио жртву богињи Кота (Риму) и цару. За овим су одржане свечане игре и у исто време формулисане молбе и жалбе на владу.

Први јеванђеоски весници, који су у Ниш унели светло Христове вере, били су без сумње ученици и сарадници самих апостола. Св. Павле два се је пута свраћао у Македонију, а ч св. Петар деловао је у Грчкој. Не да се ни замислити, да је апостолско деловање Павла и Петра застало пред вратим Средоземне Дакије. Највероватније је, да су апостоли своје вомоћнике и ученике послали, да и даље по Полуострву шире благу вест и утемељују хришћанске општине. И, заиста, св. Епифаније тврди, да је св. Лука проповедао Христову веру у Далмацији, а да је св. Климент, који је св. Павлу помагао у сејању речи Божје, утемељио цркву у Београду (5 тодипшт). Пошто суи једни и други долазили из Македоније, то треба узети, да су се неко време задржали у Нишу, где је било стециште шест друмова. Извршивши своју апостолску мисију, Лука је кренуо Дубровачким друмом долином Топлице до Солина (Зајопае), а Климент проследио је даље истим путем до Београда (Упедипит-а). а

Како не знамо за најстарије гласнике хришћанске вере, који су деловали по многим местима, покрајинама и државама; тако нам историја ништа не говори

о оним весницима јеванђеља, који су први наследили дело ученика светих Апостола у Средоземној Дакији.

„ту Меркуру Нишком. — = Херкулу Нишком.