Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

= ЈА Њена

32

и неправда додија најзад Славенима и они прогласе 1040. год. у Нишу сина несретнога Гавријела Романа Петра Дељана за цара. Овај је покушај зло свршио по несуђеног цара, који је годину доцније допао непријатељских реку, био ослепљен и затим умро у грчком ропству.

Као да Нишлијама није довољно јада задавао Грк, ето где их 1070. године походише бесни Мађари. Овим непозваним гостима није било довољно, што се у вароши до миле воље напљачкаше, него, шта више, у катедрали отворише гроб св. Прокопија, истргоше свецу једну руку, понесоше је са собом у Сремску Митровицу и положише је у цркву св. Димитрија, где је остала пуне 92 године.

Када 1073. год. бољари у Скопљу устадоше против цара Михајла УП. Дуке, они позову Константина Бодина, сина српскога краља Михајла, да им буде краљем. Ударивши на север према Нишу, срећа је у почетку пратила Бодина, уз којега Нишлије душом и српем пристадоше. Али, када је Бодин месеца децембра исте године по снегу јурио из Ниша, би хаметом потучен, заробљен и као такав послан у Антиохију.

„У средњем веку била су два различита света: свет Јеванђеља и свет Корана. Оба су се гдекада и на мегдану огледала, ну брзо се видело, да су некако једнако јака и као ћутећи разделила су међу се сву познату земљу. Коран је заузео крајеве од Пиренеја до ушћа Гангеса, а јеванђеље сву Европу, сем Шпаније. Времена су за временима пролазила, а они су долазили у додир само на крајним границама. Тек крајем једанаестог века ухвате се они у коштац и стану се, и то на корист човечанства, међу се упознавати. Говор је овде о крсташким ратовима. Ови ће бити епохални догађај у животу народа. Па иу овој великој историској епопеји, Ниш ће бити једна од најсјајних епизода. И, заиста, у прољеће 1096. год. приспе у Ниш са својих 15.000 војника витез Готије Сансавоар (башнег Запзауојг). Нишлије га пријатељски примише, а и он се је према њима врло лепо владао. Али није тако било са гласовитим Петром Амијенским,