Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

МР ШРЕ

ЗРЛУ | ту “ЈУ

пуч и аее

у овој вароши, нарочито када је ратовао са Србима и Мађарима. Заузевши 1162. Митровицу у Срему, по

његовој наредби пренесена, или боље рећи, повраћена |

је у Ниш рука св. Прокопија.

Арапин Едризи хвали обилност и јефтиноћу животних намирница у Нишу. „На нишкој пијаци“, каже он, „можеш имати меса, рибе, воћа и млека.“

Рекосмо, да је Манојлу Ниш био главна тачка, са које је он полазио у рат проти Србима. Треба знати, да су Срби у његово доба напредовали више источно према путу од Београда преко Ниша на Цариград. Убрзо су српски удеони кнежеви седели у планинама између Раса и Ниша, на земљишту нишке епископије. Појединачни неуспеси нису могли да заплаше Србе у остварању њихове тежње за независношћу, пошто су они јасно били бпазили симптоме византиског опадања. Није их заплашио ни неуспех великог жупана Десе, који се може назвати претходником Немање ради његовог енергичног настојања да Србију учини независном, моћном и угледном. Деса се је устезао да на тражење Манојла пошаље овамо војску: за ратовање против Угарске. Тек када је цар Манојло стигао лично у Ниш, Деса се је појавио својим војним контингентом.

јер су у Ниш били стигли посланици угарског краља

Стефана Ш., а Деса је с њима можда више општио него ли је то било потребно; он постаде Манојлу толико сумњив, да га је као сужња са собом повео у Цариград. Али поред свега тога неће дуго проћи, а у Нишу, у том поносу Српства, засијаће Немањина звезда.