Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

15.

лију, која већ 5. децембра бејаше пала у српске руке, да соколи војнике, да се храбро и јуначки држе.

Када је кнез Милан 11. децембра по други пут дошао на Чамурлију, он је јасно видио, да Нишу нема. куд камо, него да мора пасти; пак да се не би узалуд људска крв проливала, он заповеди пуковнику Лешјанину, да позове команданта војске Халил Пашу и градског мутесарифа Рашид-Пашу на предају. Лешјанин, чијем је штабу био придодат Тодор Станковић, пошаље овога да преговара о предаји. Станковић, као добар парламентар и зналац турскога језика, ишао је у Ниш везаних очију под обостраном топовском ватром. Турци не хтедоше учинити оно, чему ће се до који дан морати покорити.

Кнез Милан је добро знао, да су врата Нишу Горица, тим пре што Горица није била утврђена, јер се Турци нису надали, да ће Срби с те стране ударити.

Међутим у руке храбре српске војске падао је један положај за другим. Марково Кале, највише место на Горици, бејаше већ 26. децембра у српским рукама, пак од тог места до ћурлинских висова грувала су 32 топа на Турке.

28. децембра, у 7 и по часова пешадија на јуриш узимље главни редут горички. Пошто турска: утврђења на левом крилу на Горици још нису била. освојена, у 9 и по часова ноћу упућени су лепенички и: јасенички батаљон да из поменутих утврђења истерају непријатеља. Око 3 сата редут је био савршено опкољен, а у 5 и по часова у јутро, командант редута Мехмед-ага изађе из положаја и упути се према капетану Михајлу Радонићу, да му изјави, како се он предаје са 270 војника и 4 официра. Ова је предаја, после споразума који је следио између дивизиара Бучевића и Мехмет-аге, извршена у 6 часова у јутро. У исто време предао се је и командир шестофунтовне Крупове батерије са 5 топова и са свом послугом.

Док се је све ово дешавало на Горици, цела је нишка посада била капитулирала.

Пошто је падом Горице сваки даљи отпор био. узалудан, а и немогућ, команданти града и вароши