Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

· 78

Падом Ниша војска је запленила 267 топова разног калибра, 13047 пушака и 780 револвера, велику количину барута и других убојних ствари.

У болницама затечено је које рањених које болесних 384 војника. Са српске стране погинули су: на сами дан Божића Сава Јоксимовић, арт. капетан; последњи дан борбе Владисав Корановић, арт. поручник, 4 старешине народне војске и 114 војника. Рањено је _ пак 7 официра, 19 народник командира и 765 војника.

Сретним Нишлијама сада је било највише до тога, да кнезу Ослободитељу изразе осећаје благодарности и поданичке оданости и да га чим пре виде у својој средини.

У то име 1. јануара 1878. год. у вече стигла је у Алексинац депутација, коју је предводио нишки митрополит деда Виктор и у којој су били: варошки прота Прокопије Поповић, свештеник Младен Поповић, учитељи Тодор Атанацковић и Димитрије Борђевић, трговци Цветан Ђорђевић, Ђорђе Поповић, Риста ХаџиКостић, Димитрије Видојковић, Хаџи Стоилко, Хаџи Богдановић, Дона Марковић, Никола Чохаџић, Ставра Видојковић, Таса Мијалковић, Тодор Тасић, Гаврило Видојковић са три грађанина мухамеданца и два грађЂанина мојсијевске вероисповести. 2. јануара ова је депутација била примљена у стану врховне команде од Кнеза Милана. Пошто су делегирани Нишлије поздравили и поклонили се кнезу, замолише га, да чим пре посети Ниш. Кнез се је заблагодарио депутацији на исказаним осећањима верности и оданости и обећао јој, да ће сутра дан доћи у Ниш.

3. јануара, на сам дан свог триумфалнога уласка, кнез Милан је Нишлијама упутио проглас, у којему се између осталог и ово каже:

„Грађани нишки! ја с радошћу видим да је народ ових красних земаља, које су тако дуго биле силом отргнуте од своје Мајке Србије, сачувао живу успомену о српском јединству, те с раширеним рукама дочекује моју војску као жељно очекивану браћу и своје избавитеље. Победа, коју је моја храбра војска „одржала помоћу Божјом, није победа народа над на-