Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

82

Пе лепа депо, што га је Абдул-Меџид 1857. год. подигао, оставимо град и изађимо кроз Стамболска врата, пред којима је мост, који води у варош. Овај мост сагради 1619. године будимски мухафис, доцнији кајмакам у Цариграду, везир Мехмед Паша. Оставивши с десне Београдску Махалу а с леве јагодинску Махалу, која се је до 1834. год. називала: Неготинска Махала,') упутимо· се поменутим мостом од камена у варош. Идући с моста у варош на лево, где је сада градски парк, је конак праунука Хафис Паше, који ће доцније постати Краљевим Двором. Ту су саме баруштине, неописива нечистоћа, а од жабљег крекетања да свиснеш. · Варош је право сметлиште турске нечистоће; куће нису као куће, нити улице као улице. Ни сто корака ниси корачио, а већ си ушао у какви сокак без излаза. И ту те обично сретају деца и вичу:

— Не се искача шуде, не!

Пређеш ли из те улице у другу, опет си запао у какав слепи сокак. И ово се понавља неколико пута, док се не увериш, да се без вође из тога МАУ не излази.

У средини најживљег пазара двоја се кола не могу размимоићи; ако се сретну, морају се или враћати назад, или расточити докле се прогурају једна мимо друга. У једној улици човек удара на џамију, која се је испречила на сред среде улице; у другој се мора провлачити испод каквог кафанског чардака, с кога му се врло често сливала за врат берберска сапуница; у трећој је пролазио испод какве турске карауле у средини најживљег пролажења. Даље тамо могао се човек углибити у какву баруштину, или би наишао на какве стрвине, које се лагано распадају по вољи сунца, ваздуха и кише.

Најлепша од свих јавних зграда је Саборна црква. Ову је дивну цркву градио мајстор Андрија Дамњановић. Темеље јој осветио владика јЈанићије, кога отераше Турци спахије зато што је помагао народу да се укину „господарлуци.“ Уз Саборну цркву била је и нова

5) Неготин је до те године при:адао кнежевини Србији.