Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

дељак да буде пазарни дан. Григорије умре: 18. октобра 1842. године и сахрањен је код старе цркве северно: од олтара.

У овај час св. Пантелеји ни пр а. данашња. црква св. Николе је џамија.

Џамија има у ово доба 13.

Ако још споменемо болницу у Ћеле-Кули и данашњу касарну књаза. Михајла, онда смо са важнијим. јавним зградама готови.

Наша је војска у Нишу затекла 8.500 Турака. Највише њих живели су од прихода с имања, која су им била по селима у околини Ниша. Неки су били. поткивачи, бербери, седлари, ножари,. пушкари и ба кали. Мало њих се је бавило трговином. Али одмах: после освојења Ниша. са стране српске војске, Турци су се почели селити у друге крајеве. Тако начелник штаба врховне команде јавља 18. августа. 1878. министру спољних посала, да се је иселило 1075 турских. породица са 4274 душе на 1924 кола. У Нишу је остало. 79 турских породица са 316 душа. Ове се породице настанише у Београд-Махали.

Када се је по освојењу Ниша доспело да се попише: становништво, нашло се је у њему 12.817 душа, и то: 10.719 Срба, Турака 401, јевреја 900, Цигана 797.

Пре него се прошетамо културно; препорођеним. Нишем, учинимо посету нишкоме владици Деда Виктору..

Код Деда Виктора је прост живот. Око куће наслагано је пуно дрва. У кући смерно и скромно. Кућа је старинска и ниска од слабог материјала, а калдрму је сам владика, када је био монах, правио. У соби је намештај прост. Доле асура. На среди сто са простим белим чаршавом, озго виси проста лампа од 20 гроша.

Ето, тако је било у Нишу, када га је јуначка српска. војска освојила 1877. год. 28. децембра, и. неколико, месеци после.

1 ш Б Паљав» ји ктиваижизи за“ да "КЕ