Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

87

Скоро одмах по освојењу Ниша и на цркви св. Николе засја поновно и, ако Бог да, за увек, знак нашега спасења — крст. И ова црква има своју историју. На путу, који преко брда води у Габровац, у оној нишкој махали, коју населише Турци Београђани, пошто их 1862. год. из Београда крену Књаз Михајло, сваки зна за ову необичну богомољу. Црква ова мењала је своју веру шест пута. Први пут је била црква па је претворена у џамију. Доцније је тако прелазила из вере у веру, докле је година 1878. не затече као џамију.

Прича се, да се уз ову богомољу никада није могла одржати мунара, него или би се накривила или сасвим пала. Кадгод би се ова мунара накривила, Турци су се увек надали каквом злу.

Год. 1877. богомоља је ова била џамија и мунара њена толико се накриви, да је било тешко и разумети, како не падне такав велики терет, пошто се. толико нагнуо.

Кад су Срби узели Ниш, и почели га уређивати, дође једнога дана српском старешини једна депутација, у којој беху хоџа, муфтија и више одобраних Турака, и предложе: да се ова богомоља „врати у своју веру“, то јест, да се претвори у цркву.

— Ми знамо, рекоше они, да та богомоља увек иде ономе коме Бог да власт над Нишем. Па је, вала, право, да и сада пређе у своју стару веру!

Понуда се прими. Срби криву мунару оборе, да не би · кога притисла, а на цркву св. Николе ставе сјајни крст!

Од тога доба у „Светом Николи“ опет се служи служба Божја.

Садашња зграда те богомоље постала је 1863—1864. Турци су пређашњу црквену зграду оборили до темеља само да нестане црквеног облика; не би ли тако богомоља заборавила своју стару веру. Нову зграду обрнули су према југу а не према истоку. И све то, наравно, није им ништа помогло.

Док је још стајала стара зграда, а богомоља била џамија, одбије се некако малтер с једне дупке унутра, и ту се нађе једна икона и један леп дрвени путир. Турци и икону и путир однесу паши, а паша обоје пошље владици.

! ___ Но