Историја српских железница : 1850-1918, стр. 68

28

долином Нишаве. Као директор ових радова наименован је г. Августин, аустријски инжињер из Загреба. Он припреми пројекте будућих железничких пруга и у исто време састави обрачун свих потребних трошкова за изградњу ових двеју пруга.

Још једном политика Аустро-Угарске и Немачке играла је велику улогу у животу мале Србије и спречавала изградњу њене железнице.

Овом политиком изолована, политички и економски, од западне Европе Србија није могла наћи потребан зајам. Недостајало је капитала у земљи, опозиција је лравила тешкоће и све су то биле озбиљне сметње које су спречавале Владу да изведе утврђене пројекте.

Сви напори српских влада, које су долазили једна за другим, остали су без резултата и тек на конгресу у Берлину, 1878. год. 26 јуна би питање српске железнице поново изнесено и коначно решено. |

Берлински конгрес и његове последице

У 1876 и 1877 год. Србија поново паде под утицај Русије и кнез Милан, амбициозан и желећи да измени стање ствари, објави рат Турској водећи га на страни Русије. Рат се заврши победом. Утицај руски у Србији осетио се много у ово доба, али овај утицај ослаби заинтересованост Аустрије и она нарочито напусти, потпуно, питање српске железнице.

Међутим, догађаји се изменише једном вртоглавом брзином, јер одмах по овом победоносном рату, које донесе славу Кнезу Милану, Србија се нађе сасвим сама и обманута у својим надама. Уместо да извуче користи из своје победе, она би повређена у својим интересима Св. Стефанским уговором. Русија напусти Србију и руковођена својим интимним жељама, својим сопственим интересом и својом политиком, видећи највеће олакшице за остварење својих планова, она се напреже да створи Велику Бугарску, да би најзад могла помоћу ње да осигура свој престиж на БалКану и да паралише Аустриску политику. Међутим овај маневар руске дипломације био је брзо примећен од Аустро-Угарске, која је у томе видела загрожене своје сопствене интересе.

С друге стране, Енглеска преузе улогу заштитнице Турске и Немачка са Бизмарком на челу поста случајем арбитер европске