Историја једног француског сељака

206

јатеља, али дужност честитих људи то п јесте, да народ и добре пријатеље народне чувају од свакога зла. ·- Људи, као што је Робеепијер, могу увек много добра да учине народу. Њих треба чувати. Народ увек сам треба да пази на таке људе, да прати њина дела, да не верује туђим клеветама, но својој памети, па ако види да је такав човек добар, он да га чува, а ако види да се он сам угађа да се „воцари“ и узме силу и власт у своје руке, онда га треба по врату — па доле....

Ми емо сувише брзо потрчали са нашим судом, па најбољим људима у скупштини смрсисмо конце. Нестаде нам Дантона, нестаде Робеспијера, Сен-Жиста, Кутона, Демулена и др. То су све били кремен људи, њих нестаде и народ остаде безглаван. А то су господа баш једва и чекала.

Од евију наших ваљаних депутираца не ост: тотово ни један, остадоше све само гадови и улизице, а све што је било ваљаније изгибе, пропаде у оном мутном времену. Господа и попови почеше да се купе у нашу земљу, да потражују опет манастирске зе мље и племићеска имања, која су била распродата народу. Нашло се и таких гадова, који су сад бирали тде ће да нађу новога цара. Лако је њима, они траже некога код кога ће боље моћи да им пролазе њини шеретлуци, који ће им за ништа плаћати велике и масне плате; али ми, који треба да зарадимо све те велике и масне плате, е, нама је други рачун. Но бар је још то било добро, што еу у то доба војници били уз народ и још су прилично задавали стра господи и Немцима. Наша им је војска отимала град за градом, једну варош за другом. Холанђане и Инглезе, па и њих смо богме добро млатили.