Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

75

Србији изилазило 90 листова, од Којих 72 само у Бефтраду, осталих 18 у унутрашњости,“

У Српском Књижевном Гласнику за 1910%) изишао је статитистички преглед целе српске штампе у 1909 години. Крајем 1909 било је у Београду 79 листова, од којих су били: политички 18, органа појединих друштава 16, стручних 11, црквених 6, сатирична 4, службених 5, књижевна, економно-пољопривредна, патриотска, народна по 3; педагошко-научна, књижевно-политичка, илустрована по 2; дечји 1.

У унутрашњости Србије изилазило је 37 листова и часописа. И то: Ниш —9, Шабац— 8; Крагујевац, Неготин, Пожаревац, Горњи Милановац — по 2; Ћуприја, Јагодина, Ваљево, Зајечар, Чачак, Крушевац, Петровац, Алексинац, Велико Градиште, Лесковац, Прокупље по 1.

Ван Србије изилазило је: у Новом Саду 7 листова и часописа, у Сремским Карловцима 6; у Загребу 5; у Сомбору, Земуну, Панчеву по 2; у Руми, Великој Кикинди, Вршцу, Беловару, Госпићу, по 1. У Босни и Херцеговини свега 8, и то у Сарајеву 6, у Мостару 2. У Далмацији 3 (2 у Дубровнику). У Црној Гори 2. У Старој Србији 1; у Цариграду 1. У Америци 9 (у ЊуЈорку 5, у Сан Франциску и Чикагу по 2). Свега, дакле, изилазило је 1909 тодине 169 српских листова и часописа, од чеа на саму Србшу пада 116, а на Беотрад 79.

Од тога доба број српских листова стално расте. У већини случајева тај прираштај долази од живих страначких изборних борби, или од покушаја за оснивање рентабилних листова у Београду, или од покретања професионалних листова и органа појединих друштава која сваке године ничу. Политичке борбе у Србији изазивају, приликом скупштинских и општинских избора, цео један рој малих локалних листова, који живе месец два пред изборе, и завршују своју улогу одмах после верификације посланичких мандата у Народној Скуп-

7) Књ. ХХМ, стр. 72—174.