Историјски преглед српске штампе 1791—1911.
Славенно- Покретање новог српског листа у вези бербеми ВБло“ је са прелажењем у српске руке штампарије
(172—1799) _ Јосифа Курцбека, основане у Бечу 1770 године. Срби су били незадовољни Курцбековом штампаријом, и стога што је била у страним рукама, и из страха да она не буде средство католичке пропаганде, а и зато што је Курцбек књиге рђаво штампао, на лошој хартији, са много штампарских грешака, и продавао их по скупу цену. 12 фебруара 1792 године, Стефан Новаковић, бивши секретар митрополије у Карловцима, тада српски придворни агент у Бечу, купио је од Курцбека целу штампарију, заједно са свим материјалом, са стовариштем књига и са привилегијом која је имала трајати још четири године, — све по цену од 25.000 форината. У српским круговима прелаз штампарије у сигурне и родољубиве српске руке поздрављен је као националан успех, и 1793 године, у предговору Собранел разнегхђ нравоучишелињмхђ вецећ Доситеј Обрадовић са задовољством је бележио да се сада „наша национална типографија под управљенијем доброжелателнаго и преизрјаднаго националиста на'оди“, и да ће „ово обшченужно и всеобшчеполезно дело под његовим очима и руководством благополучно напредовати и давно желајеми успех имати.“
У Новаковићеву програму било је и покретање једног српског листа, и већ 1792 он је почео издавати Славенно-Сербсмл Вђдомости, „посвјашчене роду и свјашченству“. Издавач „пред честним клиром иславним народом сербским“ свечано изјављује да су му једине побуде у раду „истина љубов к отечеству, ревност к благочестију и топлоје желаније к просвјешченију рода нашего“.
Још пре но што су престале изилазити Сербскгл Новинљг, Маркидеса Пуљо, изишао је први број Славенно-Сербскихљ Вђдомостши. Док је лист Маркидеса Пуљо био писан више црквеним но народним језиком, а штампан црквеним словима, дотле је нови лист Стефана Новаковића био писан релативно чистијим језиком,