Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

19

· помагао, а све зато што би из новина лепе и красне примере научио, како људи по другим мести около обшченароднаго добра лебде и бду“. Повине Сербске, истичу њихови уредници, нису спекулативно предузеће двојице издавача, но један општенародан посао, који, као школа и црква, заслужују родољубиву потпору свију добрих Срба.

Сви ти апели нису имали успеха. Од 1816 опажа се назадак у листу. Помоћ од 100 дуката коју је Кнез Милош послао листу, у знак народног признања, уредницима, није била од велике користи. Одзив претплатника, са једне стране, био је недовољан, а са друге стране хартија је била поскупела, пошта је, у интересу штедње, почела ићи два пута недељно, и Новине Сербске, које су у први мах изилазиле свакога дана, почеле су изилазити два пута недељно, уторником и петком. Извештавајући читаоце о томе, уредници су преклињали српске читаоце: „Не упуштајмо, Роде, не упуштајмо красног и опшченародног овог заведенија. Полезно нам је весма не само зато што се из новина чему научити можемо, но и зато што се њима народност, националност српска међу прочи народи одржава. Обгрљавајмо их топло, грејмо их огњем српске љубави к свему што се именом нашим назива. Обдржавајмо их што више и дуже можемо. Матерњим језиком писане су, а матерња сиса најбоље и најслађе доји. Не дајмо, Роде, не хотећи њих држати, повода к томе да због малог числа пренумераната престати морају. Чувајмо их и негујмо их, ревности нашом попечително заливајући их, да се како осушиле не би“.

Од 450 претплатника у половини 1814 спало се на крају 1816 на 262, а велики број претплатника није плаЋао. „От 300 пренумераната, жали се Давидовић, даље ни маћи, а сад ни толико!“ У првим бројевима до 1817 Давидовић је штампао „имена господе прекупитеља Српских Новина за 1816 г.“, „да би у вечном сазнању роду остало“. Највише претплатника било је у Пешти = 14, потом у Панчеву — 10, у Сегедину и Меленцима

25