Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

28

чиновништво није било довољно да га само одржава. Узалуд је Државна Штампарија позивала на претплату све Србе да се претплате на Новине Србске, „своје собствене и обшче ползе ради“, одзив је био сасвим недовољан. У „објавленију“ за 1837 годину жали се „с немалим сажаленијем, да число пренумераната на исто преполезно заведеније ово од године до године све мање бива“. Но те жалбе и молбе публици нису имале никаква успеха, а зато се прибегло једној простој административној мери. 30 маја 1837 Кнез Милош је издао наредбу „о держању Србских Новина“. Сва државна надлештва и сваки државни чиновник, почев од капетана, мора држати Новине Србске; исто тако свака општина, сваки богатији манастир, сваки имућнији свештеник и свака кафана. Тако ће, вели наредба, сваки у Србији знати шта се све ради на добро земље. А поред тога биће и друге користи. „Народ читајући новине видиће из њих шта други народи раде, шта се ново по свету догађа, и тако не само што ће обогаћавати разум познанијем разних полезних предмета, но вадити ће себи за ползу све оно што из Новина видио буде да се добро и полезно у свету дела, а особито у отечеству свом, и тако ће Новине бити полезна и поучителна историја“. Исте године, једним нарочитим актом, Кнез је тражио да се обрати већа пажња уређивању Новина Србских, јер аустријска влада намерава да им допусти ширењеу својој земљи, „чега ради потребно је да у Новинама нашим штогод наиђе се које би читатеље к даљему пренумерисању за новине привлачило“. Потребно је жртвовати „неколико талира“ да би се „из Турције новости добивати могле“. И Кнез препоручује да се нађу сигурни људи, познати трговци по Турској, који би новости слали, тако да лист буде са новим и занимљивим вестима, те „да га сваки чита с услажденијем“.

Под Исајловићевим уредништвом лист је био чиновнички уређиван и за чиновнике, али био је једном за свагда материјално обезбеђен. Тако је као званичан