Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

32

Из непознатих, како изгледа политичких, разлога, лист није изилазио у току 1836. Од јула 1838, пошто су почеле изилазити Сербске Народне Новине, које су више биле политички лист, и предузеле улогу да дају храну широким слојевима читалачке публике српске, Сербск Народнљт Листљ све више добијао је карактер једнога часописа, листа за „учену класу“, како се то онда писало, који је прикупио око себе све важније књижевне раднике српске онога времена. У српским круговима осећала се потреба једног искључиво политичког листа српског, и у једно време српски родољуби радили су да Матица Српска покрене једно такво српско гласило. Али се од те намере одустало, из страха да државна власт још више не осумњиче у својим очима већ подозриву Матицу. Павловић на своје име затражи право за покретање једнога политичкога листа, и после подужега чекања добије дозволу. 1838 године почео је издавати у Пешти Сербске Народне Новине, са националним програмом српским. Од како је, вели се у „позиву на пренумерацију“, „наш славни, сад већ покојни и непрежаљени Давидовић престао у Бечу Сербске Новине издавати, ни за чим сербска жеља тако горела није као за полшшичким новинама... Ако је дакле праведно било за изгубљеним Сербским Новинама тужити и жалити, колико праведније и достојније бити мора изгубљено добро на ново прибавити. Новине опет имати желити, и за њима: „Све, све, ал тек да су нам Новине“ уздисати, „Новине! Новине да су нам!“ са свију се страна слушало, и слуша се. Е, кад је тако браћо, ево и новине, новине народне, на народном српском језику !“ „Познао је Павловић, вели његов биограф, јављање времена, гди ће се људи, који су донде највише релшије за означење и разликовање своје држали, богињи народност клањати почети, и назове своје Новине Србске Народнима“.) Више но

1) Константинђ Пеичићњ: Житге Теодора Павловића, новинара и списателл србскогљ. Матици Србскон посвећено. Нови Сад, 1857. Стр. 67.