Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗЛ ЦРКВЕПО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-[11\\ НОС.ТЛ 1ШОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХП. Сарајево, 28. фебруара 1898. Бр. 4. ВЛАСНИК: Н.ИХОВЛ ВИСОКОIIРЕОСВЕШТЕИСТВА СР11СКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХ1КГЕРЕ ЈИ. УРЕДПИК: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, СВЕПТТЕНИК.

з ет-чо :ез: О-

Српско-православни АЕ. и Митрополпт Дабро-босапскп. Број 363 ех 1897. у -РГ.Тмг ■ ОкруЉница. Свииа окружпим иротопресвихерима епархије Дабро-босаиске. Из консисторпјалних списа увиђа се, како се блаженопочпвши Мптрополит, Ђор^е Нпколајевић са консисторијом нашом од године 1890., па све до смрти своје заузпмао, да се за свештеничке удовице и сирочад Епархије ове осиује нарочит мировински фонд. У ту сврху основао је он из сопетвених уштеда својих скромну закладу једну, која данас износи 4494 фор. 90 нч. у народној банци уложених, одуживши се тако лијепој жељи свештенства и племенитој жудњи патриотског срца свога. Ну на жалост нашу, остала је родољубива намјера покојникова, изузев ову малу закладу, без даљег жељеног успјеха. Од г. 1890. до дапас свештенство наше скупа с нама жељно ишчекива, не ће ли се мисао она и предузеће на ново покренути и оживотворити. Истина, да у тештсу времену попримамо иннцијативу, да наставимо рад блаженог покојника, јер се бојимо, да нам не би посао остао узалудан због истих оних големих сметња, које су и њему и конспсторпји на путу стојале, не дозвољавајући му, да свето ово дјело копцу нрпведе. Ипак се храбримо једнодушном вољом и жељом добро-