Источник

Бр. 5

источник

Стр. 67

Светлтеници удовци, или који еу без дјеце, или који имају већ одраслу дјецу, нијесу обвезани на редовно уписивање у овај фонд, а остали су безусловно обвезани. Оиима ирвим препоручујемо да и они по могућнос.ти уложе добровољио какке прилоге, п тиме помогну своју сабраћу свештенике, који су оптерећени тешком фамилијом. Оснивање мировинског фонда, препоручујемо доброј пажњи и проучавању, топлој љубави и усрдности свега свештенства. Још су потребни ови подаци, које нека изврше одмах надзиратељи: 1. Колико је од 1886. год. умрло свештеника у сваком протопрезвитерату и то сваке године на по се; 2. Колико је остало удовица и са колико сирочади (навести на по се број мушких и жееских, и у којем су добу); 3. Колико има данас живих попадија и како се издржавају; 4. Колико данас има живијех свештеника ожењених а колико удових, колико дјеце, каквог су стања и имања; 5. Колико би подручно свенттенство од једном или у оброцима уложити у овај фонд у име основне главнице могло; 6. Прихваћа ли свештенство подручно одушевљено ову замисао, схваћајући важност и корист оснивања мировинског фонда? Ово питање расправите на једној ванредној свештеничкој сједници. Записник расправе и претресања овог важног предмета саставите двоструко, један оставите у протопрезвитерском звању, а други доставите овамо Нама са потписима свију подручних свештеника. Надзиратељи имају ово извршити и нама записнике сједничке најдаље до 15. априла о. год. овамо послати. Призивамо божји благослов на једнодушан, успјешан и благотворан рад ваш у овоме важноме и корисноме подузећу. Из консисторијалне сједнице. У Моста р у, 26. фебруара 1898. АЕ. и Митрополит Херцеговачко-захумски Серафим. с. р.

Српско-православна АЕМ. консисторија Херцеговачко-захумска. Број 233/ 11. ~ Рх - ^ ОкруЉнина. Свему пречасном српскол православпом свештепству Херцег.-захулске епархпје. Сваком је познато јадно стање нашега свештенства, његове тешке бриге о породици и оно неспокојство, које га при помисли на своју смрт сваки час обузима, и душу му смућује, што све пријечи његову вољу и жељу, да савјесно одговара дужностима свога светог