Источник

Стр. 130 ИСТОЧНИК Бр. 9

Синагогу је посјећивао Исус и његова родбина. Они тамо долажаху суботом и у друге происсане дане. Као побожни Израиљћапи, мољаху се они јутрсм, у подне и с вечера. Они, који би хтјели закон читати, сједали би пред гакрињу и „хазан" би им дао свети свитак. По сво') припици је Исус у младости често долазио на то мјесто, да се моли и да чује Божју ријеч, која је свом садржином својом о њему гово. рила, а тајну њену ће он већ одређеног дана свијету открити. Сједећи у синагози, држећи свети свитак у руци, покривши главу, он је могао у писму видјети своје опредјељење, како пророци прорицаху. Он је могао разумјети одлуку триједнога Вога, у колико се односила на људски род. Он је могао дивити се дјелу искупљења, и у тишини, да се не зна, спремати се, да изврши вољу Оца свога. Али ни један Равин није се могао похвалити, да му је био учитељ. „Ономе, у коме је сам Бог пребивао" (Колош. 2, 9), није требало учитеља. Његов једини, прави учитељ био је живи Бог. Ми слушамо Божју ријеч тек из далека, као слаб одјек и с прекидањем, многостручна хука буни је и уништује њен утисак. Исус ју слушаше беспрекидно; у свој пуноћи, јасно, живо, непосредно, без муке слушаше он звуке њезине. Она бјеше живо врело оних блага мудрости и науке, која у њему бјеху скривена; ова божанска ријеч бјеше најсвојственије лице у Исусу. Матерњи језик Исусов био је сирохалдејски 1 ). Изгледа, да Исус није говорио грчки. Јелинска култура није продрла у јудејски народ у Палестини; свакојако је она на нижи слој врло мало утицала. Приликом јавних скупова у синагози, а и искуством упознао је Исус биједно стање, настраност, заблуде и шупљу науку учитеља свога времена. Он видје ту таштином надуте, који се отимаху о прочеље (Мат. 23. 6.). Он је слушао овдје охолог и частољубивог Фарисејца. Оваких Фарисеја могао си видјети и послије 18. стољећа у синагогама модернога Јерусалима, као што их је Исус видио: исти продрзљиви изглед, исто оно оштро, обијесно око; он сматра себе за необично биће; он осјећа, да је савршен; он мисли, да све зна; можеш га о свему питати, али ништа не ћеш научити; он се држи библије, као да му је она Бог, а он да има монопол од свега, што од Вога долази. Прве утиске у младости не можеш тако лако збрисати. Како код нас, тако и код Исуса теже они схватити радње, ријечи и идеје зрелијега доба. Ј ) И ако је у вријеме Исусово класички јеврејски језик био мртав, ипак га Јудејл доста течно говораху, Народ је у обичиим приликама говорио сиро-халдејски, што са старо-јеврејским стоји скоро у иетом одношају, као ново-грчки језик према старом, или талијански према латинском, Народни дијалекат развио се у три гране: јудејски , који је највише личио на стари јеврејски језик; самариИански , који бјеше нека мјешавина са халдејским; и сирски дијалекат. Галилејца си могао познати по његовом рођеном дијалекту, у коме нијеси могао чути грлених гласова-