Источник

Стр. 146

Бр. 10

ћанске, него бива чланом н>еним и обвезује се вјерно чувати прописе закона. Римљанин облачи се у тогу у1п]18, млади Израиљћанин постаје син торе. Он већ почиње носити на челу и мишицама, при вјерским свечаностима по Мојсијевом закону, т. зв. филактерије или изреке из закона. У покајним данима морао је постити, а о великим празницима Пасхи, Педесетници и празнику сјеница —- ићи у Јерусалим на молитву. Исус је имао 12 година. ГБегов поочим га је одвео у назаретску зборницу, те је тако постао члан ондашње општине. Дадоше и Њему као и другима његових година на ,,Сабат-тефилин"-у ремење молитвено. (То бјеху мале пергаментне пруге, које су ремењем причвршћене биле на мишицама и глави, а садржај им је био нека мјеста из пете књиге Мојсијеве о љубави према Богу и благослову, који почива на оном, који вјерно чува закон, као и двије друге изреке из друге књиге: о Пасхи и о откупу првенца, У. Мојс. 6, 4—5; 11, 1—20; П. Мојс. 13, 1 —10; 13, 11—16). ЕБегови родитељи су, као добри Јудеји, сваке године о празнику Пасхе ишли у Јерусалим. Исус их је пратио. То је био послије дјетињства му први корак у животу његову и први свети рад, којим је доказао, да је покоран закону. Ова побожна путовања у свети град и храм, чине једну црту народнога и религијознога живота јудејскога државнога гра^анства. 0 три највећа празника бјеху четири цесте, што воде Јерусалиму, препуне караванима. Ове цесте вођаху из Егиита кроз пустињу Газу и Хеврон; из Переје кроз Јорданску долину, Јерихон, Витанију и Маслинову Гору; са запада кроз Јопу; а из Дамаска, Ливана и Сирије кроз Сихем. Из свију градова јудејских из цијеле свете земље, из најмањих села и најудаљенијих земаља долажаху кроз све вратнице хиљадама хаџија. Јосиф броји гомилу, која се у сличним приликама тискаше цестама и предгра^ем Јерусалима, па не мање од два милијуна. Пјевање псалама прати ове гомиле. Било је одре^ених мјеста за одмор. Галилејци, који су кроз Самарију путовали, радо су се задржавали с оне стране Сихема и студенца Јаковљева, у Аин- ел-Харами, пошљедној етапи пред Јерусалимом. Долина се овдје сужава и прави полукруг. Путања је исушено корито једног потока, који се напуни само кад је бура и пљусак. С једне стране диже се шиљаста стијена, из које бије извор воде хладне; а са друге стране има узвишење, које се диже постепено, као какав правилан Амфитеатар или циркус. Мјесто је усамљено, дивље, пуно туге. Често се чуо овдје одјек јеврејских пјесама, кад су ови у нестрпљивости жељи својој маха давали, да већ једном виде Јерусалим и дом Божји.