Источник

источник

Стр. 195

На овај начин адоћи ће наша православна сељачка кућа по времену постати у истину, а не само по имену, хришћанском кућом, правом домаћом цртсном, у којој се Бог моли, старији слуша и поштује стјече земаљска и небеска срећа и благосл'>в Божји. Ак ј би похађање било повољно, а бојати с-е да не ће, јер ова је година испраћена са много непоља и народ наш пао је у оскудицу, због које ће старији нараштај разићи се по свијету зараде ради; неки ће опет изговарати се инокоштином, оскудицом цркварског от.ијела итд. али се сиештенство наше не може на то освртати, него са свом снагом настојати, да свак, ко је здрав и код куће се бави, редовно на науку долази, попријетивши за недолазак казном и глобом од стране политичке власти. Што се тиче инокоштине, због које ће се многи родитељи и старјепшне изговарати, да им млађи морају марву чувати и друге домаће послове обављати, ваља одговорити, да је вријеме обуке удешено тако, да се и једно и друго ласно извршити може. А односно одијела треба народ поучити, да није срамота и у старом одијелу 5 само ако је чисто, цркви долазити. Гдје је више свештеника, ондје ће се вршити ова катихетска дужност чредно или наизмјенице. Вријеме предавашу или подучавању мораће свештеници сами, како најбоље знају, опредијелити. Пс нашему мишљењу, најбоље ће битн, да се отпочне изјутра око 8 или 9 сати, па да траје до 10 или 11 сати, а послије тога да се сврши служба Божја, а гдје нема цркве часови, па да се дјеца отпусте с обичном завршнои школском молитвом, или са „Нкпгк «5п8ш,аеши" кући. Ондје, гдје је црква у близинл школе, ту ће наши учитељи Срби, из родољубља и оданости према својој светој прађедовској вјери моћи увести свештенство у овај рад по својим педагошким новим начелима, што би од велике користи било за постизавање истакнуте свете цијељи. Издајући ово упуство, да олакшамо свештенству, бар у неколико, начин предавања науке хришћанске, и да разне начине старовјечне сведемо на један јединствени, како би један другоме лакше у помоћ пригећи могао, у случају званичне отсутности или болести ондје, гдје је више свештеника. А гдје то није, ту ће се вазда наћи честит појац црквени, тутор или који други црквени званичник, старјешина или други ко, да замијени свештеника, да дјеца не би бадава око цркве трчала и у беспослици вријеме проводила што би и њима и њиховим родитељима убило вољу за ово наше једино спасоносно предузеће, за које смо