Источник

Бр. 15

Стр. 239

дијелови налазе. Пјесмама, које су свака за се засебна цјелина, требало би са у самој књизи штампаним „садржајем" означити и стране на којој се налазе, и то тим прије што би ово издање, ако би обухватило цјелокупну Вукову збирку српских народних пјесама, као што то обећава номенута књижара, престављало огроман материјал у коме се шјко не би могао скаћи. Овај недостатак могао би се бар у сљедећим књигама избјећи.

Хвала вам! Српско-православним босанско-херцеговачким архијерејима. Намијенио: Миље. Хвала вам, дични српски архијереји, вијерни чувари светог православља, њежни оци својих духовних синова, свога свештенства! Ви сте вазда били покретачи корисних замисли, које су ишле у прилог народно-религиозног бољитка, али својом најновијом замисли, оснивањем босанско-херцеговачког мировинског фонда, за српскоправославне свештеничке удовице и сирочад, подигли сте сјајан споменик у народу нашем, који ће вјечито свјетлити и показивати ваша добра дјела. Вјековима се српско свештенство борило и старало за бољитак рода свог, не жалећи ни крвце своје, само да што више поради и принесе на олтар и спас своје пастве. Вјековима је оно било барјактар народне мисли проиовједајући свуда ме^усобну слогу, љубав и од) _ шевљење за народни напредак и наду на бољу будућност, па ред је да и оно једном окуси ма и мрву плода од племенитог рада свог. Како је морало бити српском свештенику, који лежи на самртном одру, а око шега се окупила невина му дјечица, као да му хоће и на самрти да приговоре: „Бабо, хранитељу наш, ти се спремаш да од нас одлазиш, а како нассиротане остављаш?!", а он је знао, да по његовој емрти ни првог дапа његова миљенчад ни хљеба немају. Последњи његов поглед, што га при издисају шаље био је пун љубави према породици, али у исто вријеме и пун очајања при и помисли, шта ће бити са његовом незбринутом породицом поелије његове смрти. Већим дијелом овако је свршавао живот свој српски свештеник, али хвала божјем промислу и заузимљивости наших вриједних архијереја, до^е вријеме, да се и српском свештенику олакша ма у петсо лигсо тешка брига о његовој породици, јер ];е одсада мирније и безбрижније моћи посветити све своје силе цркви светој и њеним синовима, за славу светог имена божјег, а за добро миле нам домовине. Са сузом радосницом кличем вам: „хвала!" Кличем ја, који сам ток ступио ногом у озбиљнији живот и рад, а како ће вам тек клик