Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС за дрквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства и народа у боснп и херцеговитти.

Год. ХП. Сарајево, 15. октобра 1898. Бр. 19. ВЛАСНИК: тбихова високопреосвештенства српско-православни босанско-херцеговачки АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ.

Управе босапско-херцеговачких митрополија обавијештене су званично, да је ГБегова Светост, васељенски патријарх, са светим синодом, поднесепи Му по неким личностима Восне и Херцеговине „нацрт устава црквене и пгколске самоуправе српскога православнога народа у Босни и Херцеговини*' с врло важних разлога одбити, и подносноце истога очински опоменути и упутити благоизволио, да се у своју отаџбину врате и мирно владају. Жалимо од свег срца, што наша браћа не хтједоше пли не умједоше пронаћн прави пут, који би цнјељи довео, нитп захтјевима својима према цркви, јерархији и држави ударити праву мјеру, како п\\ света патријаршија са својнм синодом, а и остали мјеродавни факторн у стању били жељама тбнховим , као правом изразу свега народа и његова снештенства са благоволењем и одобрењем приступити. Али с друге стране ипак је радостан и утјешан знак, што је свети синод након зрела и озбиљна испитивања предложени му штатут коначно одбити за сходно нашао, чиме је јасно доказао, да му као бодру врховну чувару цркве непромјенљивост битних установа и епископална карактера њезина на срцу лежи. Обзиром дакле на то ауторитативно рнјешење нашег највишег форума у цркви, отпада потреба и могућност, да и босанско-херцеговачки митрополити о овом пројекту своје мишљење искажу.