Источник

Бр. 6

ИСТОЧНИК

Стр. 87

ваши улазак твој и излазак твој од сад и до вијека (Пс. 120. 5—8). НемоЈ ме оставити, Госиоде Воже мој! Немој се удаљигаи од мене. Похитај у помоК мени, Г;сиоде, сиаситељу мој (Пс. 37. 21—22)* Госиоде иад во /скама, буди с нама , ]ер другога, осим шебе , иомоИиика у тузи немамо, Госиоде над војскама, иомилуј нас!...

О значају Хришћанства. Од -}■ Ђура Радичевика.*) Пречистио и приопћио : Игумаи Дионисије Миковић. У пајстарије вријеме, кад су људски погледи на околпну и васељену бпли скучени, кратки, управо у повоју, човјек није могао да ге са мислима уздигне на нешто неће и узвишеннје, већ се ограничавао на најближу околину. Његова умовања о природи и ономе, што га ограничава, заузимала су ускп круг. Предмет обожавања био му онај, од чега се бојао да му не нашкоди, па је гледао да га умилостиви. Доцнпје, када је боље упознао природу, а није се био са свијем ослободио ирммитивног жнвота, обожапао је природне силе, као нешто веће п јаче. Још даље, кад се упознао с природом пзближе, почео је замишљатн о нечему већем, сплнијем и савршенијем — о једном бићу — правом и нстинитом Богу. Касније се та мисао о Вогу ширила и добила већи обим, а као иошљедица јанља се Хришћанство као највиши и најпоузданији ступањ савршенства. Оснпвач Хришћанства и иауке хришћанске јесте наш Спаситељ и Бог Исус Хрисгос јединородни Вожји Син. Прије РБега знамо, да је у свијем земљама владало многобоштво .У Индији вјеровали су: Браму, Вишњу и Сиву, као три главна божанства. Вјеровање им је било, да се по смрти грјешна душа пресељава у коју било животињу, а само душа праведника да иде на небо да се смири у Божјем наручју. На шест впјекова прије Христовог рођења видимо, да је индијски царевнћ Вуда стао проповиједати у Индији начела, која су блмска хришћанској науци. Он је проповиједао једнакост и л>убав према ближњему, а добитак блаженства у добријем дјелпма и раду, а не у дугијем молитвама, Та наука Будина била је боља од свијех до тада, али пи она није могла да буде савршена. 1Бу је проповиједао смртни, а смртни не можр да да савршенство о небесној истини.

*) Кад сам нроитлог л,ета на Цетињу био, дао ми је овај састав покојног Ђура његов уцвијељени отац, иознати иротођакон г. Филин Ридичевић, ирви секретар св. митрополије, да га по увиђавности уредим и јавности иредам. Покојни Ђура иисао га је као матуриста у Ниигу 20, вов. 1895.