Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕВЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВПОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХШ. Сарајево, 30. априла 1899. Бр. 8. ~~ ВЛАСНИК: И.ИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРНСКО-ПРАВОСЛАВГТИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДИИК: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ.

Откад су у „Источнику", број 4., од 28. фебруара о. г. објављене у српском пријеводу носланице Његове Светости патријарха цариградског Константина У. и ТБеговог св. Синода, управљене на српско-православне митрополите, свештенство и народ у Босни и Херцеговини, због тужаба, ноднесених Бзеговој Светосги и св. Синоду, донијели су неки српски лпстови вијест, да су се у тим пријеводима поткрале хотимично или по незнашу неке крупне погрјешке на штету народа и његових вођа. Нарочито је то истакао загрепски „Србобран" у својем 37. броју, од 27. марта о. г. у уводном чланку, а по извјештајима, који су му, како он вели, од његових људи, ваљда из Цариграда, стигли, додајући, да је у српском пријеводу изостало чптаво ово главно мјесто: „Архијереји се позивају, да са очинском љубављу поступају с народом и да се с њим зближе и измире, и строго им се препоручује, да се странцу иновјерцу не дозвољава мијешаше у црквеношколске сгвари православног српског народа." Истини у прилог, и да се једном већ на пут стане толиком обмањнвап,у народа и јавног мишљења, изјављујемо овнм најсвечаније, да су српске пријеводе оних патријаршеско-синодалних посланица израдили људи, грчком и српском језику потпуно вјешти, и да у њима није ништа изостављено, јер вити је тому било, нити данас има ма каква разлога. Мјесто, које „Србобран" у дотичној посланици тражи, не постоји, а оно, које се односи на архијереје, свештенство и народ, гласи