Источник

Стр. 162

ИСТОЧНИК

Бр. 11

Цезара, год. 60. прије рођења Христова, када их је било до тридесет. С почетка оне не бијаху викакви јавни грађански заводи, већ просто приватни, подигиути у интересу поједииих педагога или граматика. У њима се обра^ивала само основна начела, а у неким случајевима чињени су покушаји и са вишим наукама. Тако се већ у вријеме Веспазијана, год. 69. појавиле у Риму и у многим провинцијалним градовима императорске школе или тзв. „аудиторије" (аисШопа.) Подложене су биле овоме владару, а опредијељене за више науке. Да би се у њих ступити могло, захтијевало се, најмање, двогодишње изучавање елелентарних наука. Ограничавајући се с почетгса на реторику и граматику, оне су се постепено развијале и шириле уносећи у круг предмета филозофију, медицину, јуриспруденцију, латински и грчки језик, литературу, астрологију, а тако исто и друге у то врпјеме познате науке. Професоре је именовао император, плата им бијаше красна, и с обзпром на њихово достојанство, уживали су разна права и мреимућства. Од најзнамеаптијих између тих школа вриједне су спомена школе у Бесанзену, Арелату, Колину, Рајмсу, Треваху, Тулузи, Клермену, Нарбони, Вјени, Бордоу и Лиону. Још раније бијаху подигнуте школе у Марсељу и Аутуни, основане по свој прилици од грчких колониста. 0 старини ових школа дају нам најбоља скједочанства Тацит и Цицерон. Но ипак, као најугледнија и најзначајнија изме^у свих ових. бијаше тзв. Атенеум или 8с1ш1а гатапа, коју је оснавао император Адријан (117.—138. послије рођења Христа.) Подигнута у престоиици цвјетала је и напредовала она до времеиа хришћанских императора и свом својом организацијом и системом потсјећала је на музеум или академију у Александрији. У њој бијаше десет катедара за латинску граматику, десет за грчку, три катедре за латинску реторику, пет за грчку, једна (а неки мисле чак и три) за филозофију, двије или четири за римско право, и осим тога, бијаху још катедре за медицину. Под граматиком разумијевало се изучавање језика и метрике, критике и историје. Обучавање римске дјеце почињало је обично са седмом годином. Свршивши основни курс улазпо је четриаестогодишњи дјечак а атенеум или коју другу јавну академију, гдје би изучавао ораторство, математику, филозофију и законодавство. У двадесетој години довршавао је он своје научно образовање, но ако је који хтио, могао је продужити своје образовање још за пет година, бавећи се специјално литературом и јуриспруденцијом. Због оваких повољности, које су ови заводи за више образовање давали, стекло би се у Рим мноштво ђака, који би претходно довршили законом прописане науке у својим градовима. Тако су из Шпаније догплтт у Рим оба Сенеке, Лукијан, Мар-