Источник

Бр. 14

источник

Стр. 221

Српски народ величајући недјељу и одајући јој почаст у својим пјесмама, назива је: свијетла неђеља и царица не^еља на пр. А кад дође свиј етла неђеља. . . или Данас петак, а сјутра субота, Прекосјутра свијетла неђеља. (Књ. П. стр. 174.) или Кад оно пошеташе два божја анђела у просјачком одијелу по улици по грјешној земљици, па кад видјеше ^акона Тодора, гдје је у недјељу скупио мобу, да му жање пшеницу, стадоше га питати: Каква ти је голема невоља, Али си се, болан помамио? Па ти жањеш бјелицу шеницу Ал' си праву вјеру преварио? У свијетлу царицу неђељу? (Књ. V. стр. 168.) Не треба мислити, да народ под свијетлом недје-љом разумијева васкрсну недјељу, него је то почасни придјевак за сваку недјељу. По народној пјесми смије се у недјељу само: крстити, вјеичавати, умивати лице и чешљати се (у Сарајеву се ово потоње никако не смије) на пр.: Ал' бесједи Никола: „Већ се крсти и вјенча, „Окандер се, Илија, „Русе косе чешљају, „Мироносна војводо! „Бело лице умива." „Данас јесте недеља, (Књ. I., стр. 140.) „У њој с' ништа не деља, У У.-ој књи.чи Вуковијех пјесама, на страни 170. под насловом: „Мајка уклела гријешну шћер", пјева се, како је Везак везла гријешна ђевојка, Она везла, а мајка је клела : Везак везла у неђељу свету, „Не вез' веска, моја шћеридрага! Везак везла, Бога не молила. „Да 1Јог даде, ти га не додрла!" За тијем се прича, како је Бог послао два своја анђела, који дјевојци казаше, да је Богу врло згријешила и за то да ће умријети. Не смију се ни најлакши пољски послови у недјељу свршавати^ јер кад тежаци недјељом у пољу раде Над њима се три облака вију: „Удри громом, громовит Илија, Један облак громовит Илија, „Удри огњем, Огњена Марија, Други облак Огњена Марија, „Ја ћу ватром, св. Пантелија! Трећи облак св. Пантелија; (Књ. I., стр. 75.) Проговара св. Пантелија: Ко ради у недјељу, казни се тешком болешћу, или смрћу (као што мало прије казасмо о оној дјевојци, што ју је мајка уклела) или се послије смрти на ономе свијету казни, те плива по јаду „неситом", као оне двије грјешне жене, што У неђељу дворе метијаху, И на стану много поткаваху, Преслицама много предијаху Па неђељи тужно додијаше,