Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС

ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. ХШ. Сарајево, 15. септембра. 1899. Бр. 17.

ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ.

УРЕДЦИК: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ.

ВВегово Високопреосвештенство Господин АЕ. и Митроподит Дабро-босански Николај намјеравао је да неколико парохија преуреди јер је више пута од дотичних свештеника и општина за то мољен био. Стојећи на становишту, да се само искреним збором и договором може већ постићи какав напредак, ЕБегово се Високопреосвештенство обратило народу, да с њин у споразуму ријеши та питања о преустројству дотичних парохија, и саслушавши народне жеље да их по могућности у обзир узме. Ова племенита намјера, ушљед необавијештености или запедености, рђаво је протумачена код српско-православпе црквено-школскео пштгше у Травнику, те је одбор те општине отказао Његовом Високопреосвештенству судјеловање на заједничком уређивању тамошњих парохија, и према томе огријешио се о свој канопички однос према своме црквеном поглавици. Овако држање одбора поменуте општине ожалостило је очинско срце Бзеговог Високопреосвештенства, јер је тим био онемогућен сваки даљи рад на бољитку цркве и парода. Али овако стање није дуго трајало. Заведени увидјеше странпутицу на коју бијаху заишли, те на радост свих правих пријатеља слоге и напретка народног повратише се на пут правих синова хришћанске цркве, и у својој сједници од 11. септембра о. г. закључише опозив свога горњега ријешења, и записнички умолише К>ег, Високопреосвештенство за опроштај ове њихове погрјешке. Нзегово Високопреосвештенство Господин Митрополит са очинском предусретљивошћу