Источник

Стр. 368

ИСТОЧНИК

Бр. 22

Та нетачност се хтјела да исправи Григоријевим календаром, и то тако, што је и на даље одржано 19-огодишње трајање мјесечевог круга, али је промијењена вриједност епакта. Године 1582. испуштено је уједанпут 10 дана (од 5. октобра до 15. октобра), те је тако 11одневна епакта 1. мјесечевог круга спала на 1 дан. Другог мјесечевог круга на 12. — Или свих 19 епакта биће мање за 10 и то је тако остало до 1700. године. По том календару 1700. година није била преступна година, изостао је један дан, те је тако епакта од 1. дана првог мјесечевог круга спала на 0, а то се биљежи са *. Год. 1800. изостаде опет 1 преступни дан, али је тада већ од оног 1% сата кроз 304 године опет постао један дан, те због тога остаде епакта непромијењена. — 1900. године ће опет испасти 1 дан, те ће тако епакта 0, првог мјесечевог круга опет спасти са 1 и биће 29. По овом рачунању ће таблица, која показује епакта појединог мјесечевог круга од 1900. године, изгледати овако:

Мјесечев круг

Епакта

Мјесечев круг

Епакта

Мјесечев круг

Епакта

Епакте иду од 0 — а то одговара 30 — у обратном реду и почевши са 1. јануаром долазе уз сваки дан, тако да на парне мјесеце долази само 29 епакта, а на остале 30, за то и бива, да је у парним мјесецима фебруару, априлу, јуну и т. д. 24. и 25. епакта прописана за један дан. Ево за примјер мјесец март и април. На 1. март долази епакта 0, а то значи, ако је 1. марта нов мјесец, оида се мјесечева година и сунчана година свршују једног те истог дана, или ме^у њима нема епакте. На 2. март забиљежена је XXIX. епакта, а то значи, да је мјесец 28. фебруара био већ од 29 дана, 1. марта ће испунити 30 дана, те тако 2. марта мора бити нов мјесец. Или узмимо за примјер 16. март, уз који долази епакта XV, а то значи, да је мјесец 31. децембра био већ од 15 дана, те је тако 15. јануара испунио 30 дана, и за то је 16. јануара, и онда 14. фебруара и 16. марта опет нов мјесец. Ево и цијеле таблице, за та два мјесеца: