Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ЦРКВЕЕ10-ПР0СВЈЕТНЕ Г10ТРЕВЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХШ. Сарајево, 15. децембра 1899. Бр. 23. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕ1ПТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: Т Е 0 Д 0 Р ЈУНГИЋ, ИРОТО ЈЕРЕ Ј.

Пошљедна борба у храму. Из дјела II. Дидона: Исус Христос. (Свршетак.) Ова проста али у исто вријеме и снажна изрека садржи сав закон људског друштва, које се може развијати само при потпуиој сагласности власности и слободе. Без Бога, власпост је тиранија, а слобода је буна. Кад земаљска сила, која је увијек готова на деспотизам хоће насилно да савјести прописује правила, наићи ће на отпор Христових ученика, који су научили од свога учитеља да Богу треба дати што је Божје. И кад народи, који су увијек нестрпељиви, покушају да стресу са себе јарам, устегнуће их Онај, који је казао: „Подајте ћесарово ћесару". Сав живот Христов био је потврда овог учења. Нико га није видио, да је Он бунио народ на јавним мјестима; никад није изашла из његових уста ријеч, која би дражила против постојеће власти. И ако Му пријети, Он и даље проповједа мир. Ако Га главари вјерски уходе и прогањају, Он се повлачи ожалошћен. И ако парод, песпособан да Га разумије, намјерава да Га извиче за краља — Он се уклања и објављује најизразитије, да је Шегово Месијанско царство, царство духовно. А одушевљене поклике масе, слуша Он радо тек неколико дана пред смрт своју. У овом народном оаушевљењу нема никакве погибли за власнике земаљске. Његови апостоли и шљедбеници апостолски у овоме угледали су се на Шега; при највећим гоњењима