Источник

Вр. 1 и 2 ИСТОЧНИК Стр. з

:ез: езв^ии-^ио.

На почетку Нове Године. И опет мину једна година, изгуби се и оде, да се вигае никад не новрати. Дванаестим поноћним часом пошљедњега децембра 1899, вавршпла се стара година и ми се опет промислом Свемогућег удостојнсмо, да ступимо у нову, 1 900. годину, у нови период свога битисања. Да, минула је стара година, изгубила се испред, нас, нестало је као капи воде у недогледној пучини морској, а с њом се вннуше у неповрат и сви доживљаји наши у њој. Ништа нам се из ње повратити неће. ПГто вријеме једном собом понесе, то се више не враћа, исто као и са живим бићем, човјеком, када му потнљедњи тренутак и час куцнв) те када овпј свијет другим, загробним замијени. Од свега нам ништа не остаје, до сјећање и успомена на минуле дане, размишљање о себи у прошлости. А то је баш оно, што треба да нам је главно на почетку Нове Године. Размншљање о себи у етарој, прошлој години, испитивање својих дјела и жпвовања свога у њој. Да, ваља да се упитамо: како проживљесмо 1899., шта учинисмо у њој за корист цркве нам свете православне, народа свога, ближње своје ? Дали достојно поштовасмо и љубисмо Господа Бога свога, како нам то св. мати црква наша налаже? Дали очувасмо у Нзему вјеру, љубав и наду? Дали испуњавасмо све налоге и заповједи Нзегове^ како према св. цркви Његовој, тако и према ближњима својима? Дали марљиво поха^асмо св. станиште Вога Свемогућег, храм ЕБегов, то прибјежиште мира и утјехе? Дали љубисмо и достојно поштовање одавасмо нашљедницима апостолским, јерарсима својим, тим врховним посленицима у винограду Господњем ? Дали бисмо у покорности и послушнвсти према њима, те дали на то и мла^е своје учисмо и навикавасмо? Дали упућивасмо дјецу своју, тај неоцјењиви дар Божји, на стазу, која добру и напретку води? Настављасмоли их у побожности, истнни и поштовању старијих; упућивасмоли их да љубе своју свету вјеру православну и милу народност своју; казивасмоли им примјером својим, како ће све то чинити, да буду достојни потомци својих славних предака? Да, све су то питања, која нл,м се свима на почеку Нове Годпне намећу, питања, о којима треба свако добро и озбиљио да промпсли, те истинита и правичиа одговора себи да даде. Пропикнувши добро у сва своја дјела, испитавши истинито живот свој, виђећемо, гдје смо погријепшли, сазнаћемо, гдје се можда уклоинсмо прописима и налозима св. цркве, те сазнавши све то обратити