Источник

Стр. 76

источник

Бр. 5

нама —- то су ^аволи. А који војник иде у рат без оружја? Ко може побиједити сатанске чете без молитве ? Као што се оружјем побјеђују непријатељи, тако се молитвом прогоне бијеси. Чујте, што говори св. Златоуст: „Како нас спазе демони, да смо наоружани молитвом, одмаз бјеже, као лупежи и разбојници, каа, виде над својом главом извучен мач'\ Но снажна молитва побје^ује и видљиве непријатеље. Нијесу ли молитвом Мојсиевом побије^ени Амалекићани у пустињи ? —- Молитва је за душу то исто, што су и зидови града, опсједнута непријатељем. Душа је град Цара великога — Бога; добра дјела — то су њени грађани, благодатни дарови Божји — јесу царска блага. И у каквој се опсади увијек налази тај душевни град од невидљивих непријатеља, који се дан и ноћ труде свима својим лукавим средствима, да освоје тај град, да га разоре, да га покоре својој тамној адској власти! А што стоји на путу њиховој злој помисли? Што одгони њихову мрачну силу ? Заиста — молитва, та јака стијена, — молитва, која има смјелости, да дође до Бога, од кога и добија помоћ. Молитва је тако неопходна хришћанину, као што је неопходна на путу палица уморному старцу, као што је неопходна свијећа онима, који сједе у ноћној тмини, као што је неопходна вода човјеку, који се окаљао благом, као што је за кућу нуждан јак темељ. Оптерећени гријехом, ми се ослањамо на молитву као на јаку палицу; молитва разгони таму и мрак душе наше, она пере наше душевне нечистоће; на њој, као на чврстом темељу, подижу се добра дјела. Ниједно добро дјело не може се шта више ни почетн без молитве. Узалуд се труди онај, који започиње добро дјело без топле, срдачне молигве. Ево, зашто св. Јов. Љествичиик назива молитву матером, царицом, извором свију врлина, очишћењем гријехова, предградом туга, побједнии знаком, заступницом духовних дарова просвјетљењем ума, прекраћењем очајања, укрепљењем наде, уништењем жалости и другим похвалним именима. Нама је потребно да знамо само то,да молитва има само онда сва ова својства, кад је Богу угодна. Јер често се догађа, да је молитва не само Богу неугодна, већ и Богу противна, — не само да не доноси користи, већ му се уписује у гријех, као што је речено: молишва његова пека буде гријех (Пс. 108. 7). Ако хоћеш да твоја молитва буде Богу угодна, научи најприје, како ћеш је извршити. Премудри говори: ирајв пего тто се иомолиш, ириирави се (Сир. 18. 20). То значи: с почетка одбаци сваку свјетску бригу, одсијеци све ништаве мисли, затим обрати к Богу цио свој ум, изиђи пред Нзега са страхом, — смјерно, како излазиш пред земаљскога цара. Затим се моли пажљиво, као што учи Давид: Појше Богу нашему, појше му разумно, то јест, пазите и разми-