Источник

ДУХОВНИ лист

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЈГАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. ,

Год. XIV.

Сарајево, 30. априла 1900. Бр. 8

ВЛАСНИК:

ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

АРХИЈЕРЕЈИ.

УРЕДНИК: ИЛАРИ0Н РАД0НИЋ, ЈЕРОМОНАХ.

Српско-православна АЕМ. Консисторија Дабро-босанска. Врој 580. ех. 1900. ОкруЉница. Пречаснои Српско-правосл. парохијскозг свештенству Дабро-босаиске епархије. Чланак II. и III. народбе високе земаљске владе за Босну и Херцеговину од 22. децембра 1887. бој 72.411/Г., којп говорп о склапању бракова угарских држдвљана у Боспп и Херцеговини стављен је изван кријепости доцнпјом наредбом од 20. марта 1898. број 34.150/1., која је пречасном свештенству достављена консисторијалном окружницом од 15. јуна 1898. број 1621. („ Источник'' за годину 1898. бр. 11 страна 161.), а сада је укипут и чланак I. на првом мјесту похваљене наредбе, о склапању бракова аусшријских држављана у Восни и Херцеговини, те мјесто тога ступа у живот најновија наредба од 9. јануара 1900. број 185.579.Д. из 1899., која се заједно са „поуком", уз ту наредбу изданом, пречасном свештенству ове митрополије ради будућег управљања при склапању бракова аустријских држављана доставља. Према тој најновијој паредби, аустријски држављани, којп овдје хоће да ступе у брак, не морају у будуће као до сада тражити политичку дозволу од овоземаљскпх окружнпх области, но је довољно, да од своје завичајне политичке власти прибаве и дотичвоме свештенику