Источник

Стр. 182

ИСТОЧБИК

Бр. 12

хришћански никако не противе природи људској. Друго, истина је, да је Бог нарочито чувао и продуживао живот својих угодника, да би они својим примјером и ријечју били од користи другима. Али не треба заборављати. да је Господ за то и дао им дуг живот, јер су они цио свој живот посветили на службу ЕВему. А то значи: живи као што Вог хоће, па ће и тебе Бог благословити дугим животом, — њих је чувао, па ће и тебе чувати, њима је помогао, па ће и тебе помоћи. Св. Писмо говори праву истину: Разумјети закоп Божјн , а уз то и свето чувати његове прописе — ствар је добра, паметно је: тијем &е се начином умножита дани твоји и додаЛе ти се године живошу (Приче 9. 11.). Најпослије треба још ово казати: ми смо већ навикли испричавати се тијем, да ми нијесмо свеци, да смоми људ и грјешии, А не ћемо да појмимо, да су свети били исто тако људи, као и ми; да су и они имали и тијело и крв — нијесу били анђели, већ су и глад и жеђ, и зиму и врућину исто тако оејећали, као и ми. Бадава ми, дакле, мислимо, да су Свети живјели једино од благодати Божје. Не, то је бага оно главно, да и сама простота њихова живота, сама строгост њихових подвига, њихови престроги постови, тешки напори, све то бјеше, разумије се, не без судјеловања благодати Божје, узроком њихова дуга живота. Иа како? Ево чуј: ми имамо једног непријатеља живота -—- то је гријех, порез његов — болести и смрт. И како халапљиво тај господин купи свој порез! Пијаници отворено каже: ти не ћеш дуго живјети — ти си мој'• Блуднику тако'исто каже: твој развратни живот исциједиће брзо твоје душевне и тјелесне силе, довешће те у гроб — ти си мој! Среброљупцу говори: завист. као црв изјешће и сасушиће твоје кости и скратиће ти дане живота — ти си мој! . . . Рњевљив и раздражљив, сам скраћује свој живот . . . И гле, свети угодници Божји водише борбу с гријехом цијелог живота свога, и снажно су побје^ивали у срцу свом тога непријатеља, због тога и не смједе он пресјећи живот њихов смртном косом прије, него што су они, као пшеница Божја, сазрјели за житницу небесну ... И тако — гријех је прави непријатељ нашега живота: уздржљивост у свему — то је опет мати здравља и дуга живота. Један светитељ даваше овакав савјет: „Мало пиј, мало једи бићеш здрав." — Ето у чему је тајна дуга живота. А сигурно да и они, који говоре, као да је свакому већ унапријед Богом одређево, толико ће живјети, — говоре криво: Бог одређује границу живота твоме преме тому, како ти сам живиш: ако уживиш добро — Бог ће ти продужити живот; будеш ли живио зло, не рачунај на дуг живот: твоји ће га гријеси скратити, и одузеће ти га прије времена . . . Који човјек жели живота, љубп дане да би видио добро? . . . Клопи се ода зла, и чини