Источник

у / 4

Стр. 52 ИСТОЧНИК Бр. 3

православље један неоцјењиве вриједности оргпн вите за задовољавање душевних потреба Ваших и за унапријеђивање свих вјерских. а с тиме и православно-просвјетних интереса Ваших. Добит је то за Вас од великог вјерско-културног значаја, коју ћете добит Ви достојно оцијенити моћн тек послије искуства, што га направили и стекли будете с овом сада добивеном новом установом. Нова та епархија с називом „Бањалучка и Бихаћка Митрополија" установљена је на основу предходно у мјесеиу јуну 1899. подијељеног благослова светог кам васељенско-цариградског натријарха Господина Константина V., превишњим ријешењем Нзеговог Величанства, цара и краља Франца Јосифа I., од 2./14. јануара 1900. године. За духовног старјешину исте Митрополије благоизвољело је Његово Величанство, премилостиви наш цар и краљ Франц Јосиф I. по предходно, мјесеца јула 1900. обављеном каноничном избору од стр»не св. патријарашког синода цариградског, именовати најмилостивије моју смјерност превишњим ријешењем од 11./24. августа 1900. На основу односног овлаштења Његове Светости Господина Коистантина V. васел.снског патријарха цариградског, рукоположили су мене за епископа на 17./30. децембра 1900. у цркви храма силаска св Духа у Бањалупи Впсокопреосвештена господа: Николај Мандић, митрополит Дмбро-босански, Серафим Перовић, митрополит Херцеговачко-захумски и Григорије Живковић, митрополит Зворничкотузлански, којег сам дана и у митрополитско еппскопско звање своје у споменутој цркви уведен свечано преузвишеним господином бароном Јованом Лпелом, генералом коњаништва, као царским и краљевским повјереником. — Тим даном иступили сте Ви из досадање свезе Ваше са српско православном митрополијом Сарајевском, па сачињавате од тога дана почам посебну митрополију, тако да имате од тога дана V свим својим духовним одношајима потпадати под власт новоустановљене митрополије Бањалучке и ^ихаћке, и обраћати се у свим својим духовним потребама на исту митрополијску власт. Исто тако имаће подручно свештенство у будуће у јектенским и другим односним молитвама, као и на великом входу спомињати у будуће моју смјерност као митрополита новоустановљене епархије Бањалучке и Бихаћке. Саопштавајући вам ово, пречасна и часна браћо свештеници и богољубезна духовна паство новоустановљене епархије моје, благосиљам Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа, Оца милостивог и дарежљивоги Бога сваке утјехе, који је по велигој својој милости изабрао мене недостојнога, да узмем на себе тешко бреме јеванђеоско и да обављам код Вас звање архијерејско, да пасем цркву, крвљу Господњом искупљену и да управљам божанственом ријечју, приводећи њоме повјерене ми душе пристаништу вјечнога спасења. Благодарим св. промислу Божјем, који тако самном хтједе и молим прије Свевишњега, да ми буде у помоћи да могу одговорити светом позиву овоме и сачувати благодат епископства у чистоти савјести своје. Бог, свезнајући Отац наш, који познаје тајне срдаца људских, дакле и мога срца, Он ми је свједок, да ми је највећа жеља душе и срца и да ће ми то бити највећа радост, ако будем могао са своје стране допринијети утврђењу правог богопознања и богопоштовања као и распрострањењу и утврђењу свих хришћанских врлина међу вама, Уздам се у Бога, који свако добро потпомаже, као и у Вас, који сте за свако добро примчиви, да ћу се те радости у великој мјери удостојити. Жалосно и неутјешно би било за мене, кад би ме та нада обманула. Ако ја и непознајем Вас лично, али познајем ја дух, који ове земље провијава, познајем начела, по којима се у њима влада, познат ми је правац врховне управе овијех земаља, којој је управи то понос, да хумано влада, да образује дух и оплемењава срца народа овијех крајева; познат ми је из историје наше и по казивању дух српско православних становника нове епархије ове, који тежи за просвећењем и питомошћу, дух поштења. слоге, друштвене предусретљиве љубави; — еве то улијева ми наде, да ћу у Вама свима наћи наклоњене ми пријатсље за подузећа