Источник

/ / Стр. 108

ИСТОЧНИК

Бр. 5

11. Отпуст овај ваља само за случај кад се молитве читају прије крштења дјетета. Ако је дијете крштено, живо и присутно, има се послије ових молитава одмах свршити и уцрковљење љегово и за тај случај не треба отпуста. 12. Види код „знаменовања" примједбу 8. 13. „Пред^н дкејши ЖЈртвенннкд" разуми „ирвд царским врашима и (К. Николбскш , Пособ. к-б изуч. уст богосл. прав. церк. стр. 623.). 14. „ЖЕртвенникт*" ($-аса.а-сг{р1оч) значи овдје олтар , а жршвеник у данашњем смислу ријечи зове се грчки „тсрб&вот?" — нрЈдложенУе — просхомидија. „Свештеник — вели Симвон Солунски — уноси дијете (крштено) к пријестолу и носи га око њега." (Булгаковт., Прак. рук. стр. 98. и 99.) У олтар улази се на јуисна врата. Пред пр°столом на све четири стране треба да се поклониш, приносећи дијете на рукама (<&а8чјца @еф.) (Силг»ченков г 1>, Прак. рук. стр. 9.) 15. Само мушка дјеца носе се у олтар, а женска пред царска врата. У грчким требницима стоји: г1 [лгу ар^ гатс аито убрш&г^ тгј? лј[о.- троскг^ е1'бг гатс {('г.лО, г^а> тшу аулг; в-ирму." Ова је пракса древна и утврђена. Има, истина грчких и руских споменица у којима читамо да су свештеници и женску дјецу носили у олтар, но то није било опће правило (Вулгаковв, Прак. рук. стр. 99.). 16. Вел. Требник има за женски род у загради: „или ткок>", али неки држе, и то је оправдано, да ријечи: „Мкпгк (5п$фа'{ши рака ткоего" .... вриједе једнако за мушки и женски род, јер то је текст евангелски, а ријечи су праведнога Симеона (Силвченковч. Прак. рук. стр. 10. Булгак. Прак. рук. стр. 99.) 17. Ваља разумјети: „ири царским врашима ". Неки свештеници мећу дијете на амвон (СилБчен. Прак рук. стр. 9.), а други га полажу на руке кума или матере (Булгак, Прак. рук. стр. 99.) Ми стојимо код пошљедњега и не одступамо од ријечи Симеона Солунског, који вели: „ и вратив га (дијеше) матери рече ошиусш." (Пе Засгат. сар. 1^Х. Новал скрижалБ, гл. П1. §. 4. стр. 335.) 18. У неким споменицима свршава то кум (Соаг, Шурк ра^. 269.) а у неким сама мати (Душеп. чт. 1877. г. књ. Ш. стр. 265). Ако кум није присутан, разумије се треба да то учини матп, али по уставу, то је дужност кумовска. 19. Међу свештеницима, у томе погледу постоји врло различна, кадкада и погрешна пракса. То је за то што у Требнику пише: И ск/.м|!бнник г к ткоритт*, мкш Зчкти, иж8ст г к". Да се избјегне свака неправилност и несагласје, а постигне неки поредак и сталност, ч ј еба се придржавати једног правила. Па гдје ћемо наћи правила отпуст за