Источник

Бр 8

ИСТОЧНИК

Стр. 187

било оном слузи, који није могао господару свом дуг вратити ? Јесте испрва. Али чим је тај слуга изишао из куће господара свога и немилосрдно почео давити свога дужника, зар му је опроштење и даље трајало? Шта је радио господар његов, кад је чуо за његово погано срце? Није ли га најстрожије казнио?! 1 ) Па не ће ли тако и оном покајнику бити, који добивши опроштење од свештеника у св. тајни покајања, чим ступи првим кораком у свијет, поново гријеши на стари начин, у истом друштву, у истом времену ?! Шта вриједи дакле раздерати само старе хаљине и привидно показати свијету, да се човјек покајао, а у срцу н мислмма ипак осгати онај стари закорјели грјешник?! Не спољашње, не кршити руке своје и бити се у прса, не кидати одијело своје и превртати очима, него раздерите срце своје, да из пепела његовога никне ново: пошгено, праведно, чисто. Није доста раставити се само од старог човјека и презрети га за мало, него се морамо обући у новога, који обећава никад више не гријешити: А кад то обећавамо, обећавамо уједно чувати закон Божји и ходити путем правде и морала, што и значи обратити се Богу свијем срцем својим. Не само одрећи се једнога уживања илн једне само навике у грнјешењу, него потпуно умртвити старога човјека са свима страстима и жељама, са свима гријесима и пороцима, са свим срцем и мислима његовијем. И као што је цар Ниневљански огласио пост по свој земљи, јер цијела је била огрезла у гријеху, тако ћемо и ми наредити пост у цијелом бићу свом. Одрећи ћемо се уживања, која до данас уживасмо, тијело ћемо слабити, да нам дух ојачл, тпјело ћемо уздржавати, да нам дух оживи. Ностићемо јер ћемо се одрећи сласти свјетске, слатких, грјешних мисли и кушања, која се често и у нама самима појављају и пале нас; одрећи ћемо се другим ријечима себе и за Христом ћемо поћи. Спремајући се на велико дјело проповиједања своје божанске науке Он, небесна чистота и свјетлост п жлачи се у пустињу и ондје у посту и молитви кријепи се на будуће дјело 3 ). Повући ћемо се и ми из грјешнога овог свијета, гдје лежи пуно камења за спотицан е и падање, повући ћемо се, да се испитујемо. И кад видимо, колика празнина јапи у срцу натпем, колико смо се удаљили од моралнога закона и Бога; кад се сјетимо, како нам дани живота валовито теку као струја горскога потока; и кад помислимо на страшнн час смрти и још страшнији дан суда; пренућемо се и освијестити, одвратићомо се од гријеха и зла и обратићемо се Господу не за један мах и не једним тек осјећајем страха од казни, него свијем срцем својим аосте&и илачцИи и ту-

') Мат. 18. 23—35. *) Мат. 4, 1—12.