Источник

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр 229

окорелости и свршујући с религиозиим одушевљењем и наравствеиим подвижииштвом високог достојанства. Као стараоц душа, пастир се не може и не смије задовољити једино вршењем богослужбеног чина, који је скопчан са свршакањем тајана, те равнодушно дријешити или везивати онога, који се каје. Његова је права дужност — „слабе кријепити, болесне лијечити, рањеноме ране превијати" (Језек. XXXIV. 4.). Као што у медецинској практици успјех лијечења болести зависи од тога, колико је правилно постављена дијагноза, како су вјерно одређени узроци постанка и погодбе развитка болести, тако је и код лијечења духовног. — Да би ово било успјешно, пастир мора проникнути у суштину и карактер онијех животних погодаба, које имаЈјаху значаја у образовању каракгера извјесног човјека, те извршаваху овакав или онакав утјецај на његов душевни склад и његово владање 1 ). Затијем када љечник установи болест, те одређује лијекове, а он мора све то да удешава прама организацији болнога, исто тако и љечник духовних болести, када хоће да пропише лијекове, мора добро узети на око унутрашње стање човјеково. „Пастир мора имати много памети и много очију, да би могао са свијех страна посматрати стање душевно те употријебити сходне мјере" 2 ). Док је једноме потребно просто савјетовање, поука, па да се морално поправи, другоме треба оштар укор и казна. „Један због оштрог укора пада у раздраженост и скреће са правога пута, а други се не могу другојачије поправити, него само отнтрим укорима казнама 3 ). „Најбољи начин лијечења, говори Ј. Златоусти, сасгоји се у томе, да се не позлеђују само ране, него да се и привијају, а највише правило наставе јесте у у томе, да се не само кори, него да се и поучава, тјеши .... Ко непрестано само поучава, тај чини слушаоца безбрижним, а ко еамо кори, тај га чини све упорнијим, јер не подносећи тежњу наставе, те непрестаних укора, брзо се уклања. С тога у методици наставе мора бити неке разноврсности 4 ). Разумије се само по себи, да кад сва пастирска дјелатиост мора бити израз љубави 8 ), онда тијем више та љубав, која све обухваћа, мора имати мјеста овдје, у одношајима пастира према слабим и болесним члановима свога стада. Никакови други одношаји према њима не могу се чак ни замислити, јер је познат психолошки факат, да оштрина према раздраженом, болесном духу само га још јаче раздражује и ствара непријатељство према духовном љечнику, — био то пастир, 1 ) О свештенству. 3 ) 8 ) Љн1еш 4 ) Вес. на раана мјеста св. Писма; Бес. стар. народима; Бес, II Тим ; Бес. Титу. *) О свештенству.