Источник

Г.р. 10

источник

Стр. 281

жанствепом снагом, коју само ирава вјвра у нама иорађа. све сноси, све шрии, све прашта! За ту натприродну борбу његову са здотворима нашега спасен >а, са невјерницима божанствене истине, са свирјепим тирјанима слободе, праничности, поштења, браства и једнакости људске, увјенчала га је Хришћавска црква вјенцем славе и називом: „побједоносца". И на слици нам га приказују у борби са неким чудовиштем, у борби > са аждајом т. ј. са старим поганичким свијетом, са његовим злим и опаким страстима, које овај војник оружјем Христове науке побјеђује, усмрћава, и ослобођава од те несите хале гријешни и залутали род .људски, навјешћујући му љепшу зору спасења; јер тек што протекоше три или четири Десетине година, а послије његове мученичке смрти, издахну и смртно рањена стара хала, сруши се трошна зграда незнабошка и поче се дизати величанствена и темељито основана зграда велике Хришћанске државе, која ослободи из старовјерних окова људски ум, облагороди људско срце, те међу људима заклада царство божје, царство правде, поштења, ме^усобне љубави и осталијех врлина небескијех. Не могу се довољно процијенити и достојно опјевати засл^ге св. мученика за цркву Христову, која је из крви њихове процвала „гакож« кр1н т к СМНК1И". Јер да у тој цркви не бијаше праве, чисте и јасне, као сунце истине, и правог спасења гријешним људима, зар би се први а и познији вјекови хришћанства одушевљавали толиким мученицима за науку и светињу њену ? Зар та црква Христова, црква православна, није одушевљавала, снажила па и одржала до данашњих времена и наш српски народ, који је у доба љутпх душманских го* њења и мученичких страдања, све наде своје полагао у ту цркву ? Да, у њој се челнчио и снажио, у њој је утјехе у жалости тражио, у њој је мелема за ране своје налазио. (Ја њом је плакао, а са њом се и у њој се радовао! Па та ће нас црква и вјера и на даље, у будућим временима, спасавати и снасти, само ако јој искрени, вјернп и одани синови останемо. Љубимо је онако, као што ју је љубио с.в. великомученик Ђурађ, будимо јоЈ одани и вјерни онако, као што су јој вјерни н одани били наши прађедови. Жртвујмо се за њу онако, као што се жртвовао за њу данашњи светитељ и мученик Георгије. Ћурђевска је слава, слава мученичког вјенца, оплетеног гвозденим верижицама, окићеног бодљнкастим трњем, намијеног мукама свакојаким, н по тој намјенн његовој, натопљеног у невиној крвн мученика за вјеру Хрнстову.