Источник
✓ / / Стр. 286
ИСТОЧНИК
Бр. 12
Иза проповпједи сахрањен је покојни еавјетник Кнежевик у непосредну близину првобитног гроба блаженопочившег АЕ. Митрополита Николајевића. Покојника оплакују супруга, два сина ц. и кр. натпоручника, три шћери, брат ц. и кр. генералмајор, и двије сестре. Нека је покојнику лака црна земља. Бог да му душу ирости. В ^ЧНДА ПИ.МАТ-К ! Јереј Прокопије Дамјановнћ, парох илијаглки. Рођен 15. јуна 1841., преставио се 26. априла 1901. Покојни о. Прокопије послужио је цркви и народу 30 година у својству свештеника. Бијаше свагда вриједан дјелатељ у винограду Господњем. Нзегова је заслуга, што је цркв. општина на Илијашу основала фонд за издржаваше срп -прав. основне школе, и што је подигла школску зграду. Заузимањем и трудом његовим украшеи је и парох. храм. св. пророка Илије. За своју ревносну службу одликован је покојни парох Дамјановић, још 1890. год. од блаженопочившег АЕ. и Митрополита Георгија црвеним појасом. Сахрањен је уз велико саучешће евоје браће свештеника и пастве. В ^ чнла пл / иат - н ! Званични огласи. Одбор српско-православне основне школе у манастиру Оврену. Вр. 56 1—2 ^ЕРасгпЕсс иатгјетгаја. На српско-православној основној школи у манастиру Озрену, котар Ррачаница (5 километара од жељезничке станице „Босан. 1Јетрово село") упражњено је учитељско мјесто са годишњом платом од 1000 Круна, (500 фор.) станом — једна соба у манастирској згради и огријевом. Дужност изабраног учитеља ова је: 1. обучавати школску дјецу у сва четири разреда у прописаним предметима и црквеном појању; 2. у цркви редовно и тачно сваке Недјеље и празника појање са д)ецом обдржавати; 3. дјецу што више и боље поучавати у пољопринреди, баштованству а по могућности и воћарству. Ко ово мјесго добити жели, нека се манастирској управи пријави најдаље до Преображења (6. августа) т. г. са молбом и прилозима 1. да је Србин православне вјере; 2. да је свршио препарандију нли богословију; 3. да је вјешт црквеном појању и правилу; 4. да је самац; 5. свједочбом религијозно-моралног и политичког владања, а старији учитељи и свједоџбом о свом пошљедном службовању. Првенство као и друге повољштиње манастирске управе имају старији учитељи, а особито, ко би обећао и обвезао се више година остати при овдашњој српској школи.