Источник

фЗ» ДУХОВНИ лист ЗА ДРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ НОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. XV Сарајево, 15. јула 1901. Бр. 13. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК: еинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије. Душа и бесмртност. — Александар Живановић [Усијек.] (Наставак.) Веза између тијела и дугле је крло тијесна. Душа се може исказати само преко материјалног тијела, а тако исто и тијело без душе је мртво. И само зато, гато се душа само у тијелу показује нашем опажању. можемо назвати тијело новорођенчета „сјеменом или клицом душином" 1 ). (Тим нисмо признали материјализму баш ншнта, већ смо тим ријечима само изреклн мисао, да је душа биће потенцијално, т. ј. такво, које у зачетку свом садржава моћ развијања и све способности, до којих она може развијањем доћи, у клици. Те су способности латентне у нама као гпто су латентне и успомене на прошли наш живот, или „као што кемијска материја има у себи разне снаге, које су као недјелатна динамичка моћ, које се сваког часа могу про* будити, а ипак изгледа, да ас1и и не постоје" 2 ). Одношај између наше душе и тијела је тако чврст, да ако се једно од ших наруши, мора и друга половица обуставити своје дјелање; ако је једна половица у афекту, долази у афект и друга. Да је наша душа тјелесне природе, не би се могла афицирати дугпевним узроцима, јер тијело може при-

') ]>г 0. шо^аи: „ок- гогт ти! <ие ве№е§ип§8»езе12е ле« <3}е1в1е8 и отр. 37. 8 ) 11јј(1. стр. 54.