Источник

/ / / Стр. 354

источник

Г»р. 15

опа — по вјеровању народа наглег — чак на деветом кољену! Та да то тако није, зар би парод српски сковао оиу своју мудру: „поштуј брата старпјега, и тебе ће млађи твоји !" И заиста ја мпого примјера знам, а ви старији годинама од мене, знате и боље и випзе, да ]е многи у старости прошао онако исто, како је у младости са својима старима радио и поступао. Ако је поступао добро и благо, добро је и пролазио: ако је зло и наопако, наонако му је и било. Свима с' реда савјетујем, да марљиво походите цркву. Црква је мјесто гдје Бог почива. Црква је мјесто утјехе. Црква је мјесто, гдје се туга и жалост у радост промеће. Црква је пајсходније мјесто гдје се Богу моли и благодарп. У њој ћеш се поучити сваком добру. Црква нам је пратилица од колијевке до гроба: у њој се крштавате, причешћујете, вјенчавате. Она вас звонцетом својим и слугом Божјим и до вјечне куће прати. За то је преко свега љубите и погптујте! Живите и умирите за њу! Тако су радили стари наши. Момци и дјевојке! Преображавајте се и ви! Ви момци! Не похађајте недјељом и свецем, још мање радним даном, биртије! Јер тамо ће те млађано тијело своје пићем —■ ма оно било и природно, а камо ли прављепо — упропастити, и дух свој потамнити. Зпате каква се саблажњива дјела тамо свршавају и скарадне ријечи чују, па их се чувајте. Вас је овдје Бог днвном природом и здравом извор водицом подарио, па уз богодану вам храну гшјте ову здраву воду, па ће те битн здрави и тјелом и лушом! Дјевојке, ви узданице рода српског, ви будуће матере српске! Па и ви младе српске, којима је главу већ покрио брачни вијенац, почујте ме! Многе вас видим овдје бнјеле и румене. Али руменило то није природно, богомдано, него из дукана и апотека. Наша српска пословица вели: свако лице с иосом лијеио ! Снимд је вама дао Бог здраво и лијепо лице. Па што идете тај дар Божији кварити којекаквим помадама, бјелплом и руменилом, што се све прави од креде, креча, жнве и којекаквих масти? Та пробајдер те помаде и тих бјелила и руменила метпути за неколико дана у какви метални суд, па ћеш видјети, како ће га изјести и искваритп; л како неће теби лице, које је од њежне коже, крвп и меса. Погледајдер само жену, која се тим помадама маже, па ћеш видјети, како је у најљепишм својим годинама изгубила ириродну боју лица свога, како јој се лице смјежурало, и како су јој зуби ил' поцрњели ил' поиспадалп! Начннила се бабом ирије времена и без Божје воље! То су јој, впдиш све дале помаде, бјелила и руменила,