Источник

Стр. 24

ИСТОЧНИК

Бр. 1. и 2

Ристифор и Самуило и учитељица Евросија. Али 1752. у уговору између општине сарајевске и новога митрополита Пајсија Лазаревића између осталог нрепоручује се митрополиту н школа ријечима: „Вже кнстј ИЗВ0ЛИ/1И бреднти школб и кмико т би попечнГп илгкти чрезк Шрочатк нашн)( т к сже оврггаетсА н ва прочнх^к \8ждши /И'кста кон и л »к1 желл(л»о дети наши бзрети цв(т8ш,и плодо/И бчеиЈ/А и приагкванЈфи № сили к силб" и т. д. У години 1759. спомиње се у једној малој књижицн под 22. фебруаром „кк школное 8ченје данк вЈстк клгородни и)рокк госпон стсфан стефанокТчк". Тај 22. фебруар пада управо на Чисши ПонедЈељак исте године. Види се дакле како је стар обичај, који је вриједио готово до пред окупацију, да се дјеца шаљу у школу на Чисти Понедјељак Овом и још једном би.љешком ријешено је још једно питиње, година у којој су дјеца полазила у школу. Нашао сам годпну и мјесец Ј ) кад се родио исти „шрокк" те сам прорачунао, да је пошао у школу у првој поли седме годипе. Стара школска зграда ваљда је овога времена изгорела или је с кога другога узрока постала неудесна за даљу употребу, стога године 1762. опћина преудеси илн са свим наново начини кућу некога Лазе Грка, да у њој стоје (станују) калуђерице и да буде „школл гдн 8ч0 'ђецл". У једном попису приложника за црквени зејтин од 1769. године спомиње се међу ћурчијама „ТгорЂие даскдл попокич к." Да ли је био и ћурчија, кад се спомиње међу ћурчијама? По другој једној биљешци рекао би да јест. Године 1791. записан је вјечни сарандар на име „Насти супруги Ђорђие даскала". Еад се узме да је један сарандар стајао 20 до 24 хиљаде аспри, дакле знатна свога за оно вријеме онда мало чудновато дође, да је кадра дати толико удовица једнога учитеља. Ћурчијански посао лијепо је ишао онога времена, што се види по великом броју чланова тога еснафа. Стога би са прилнчном сигурношћу могао тврдити, да је и учитељ Ђор^ија био и ћурчија, па макар и узгред уз учитељевање. Опет настаје празнина, али само до 1785. Има један запис на руском преводу историје свијета од Пуфендорфа. Запис гласи: „1760, Л1п,а нокелшра 8 н к-к денк неделнш роднсд 1л пдкел дидаскдлоск нл 1760-го к"к ден неделни л^цл нокелшре 8 и кк1стк д^ктоучител". На истој књизи пише тај даскал Павле даље: „кбпи ^ТЈ. дзк .иногогр-кшнкж СТн5 книгВ у <монаха Сулиижд Иккокнча дла чет^кри кентиска зллтннкл 1785. Лугбста 25. кт* шикеннкк". За тим долази потпис испреплетен и ту сам читао „дидаскалос". Онај први запис је на првом празном листу у Х ) Д1К!/И*р'ш : рожднш клдгородндго гогподлрл [Т:флнл !Т[ф^НОК'ГчД л^тл 1752-го.