Источник

источник

Стр. 31

Уважавајте пастира свога и за то, што вас учи уздржању. Ну ако проповиједајући уздржање — као човјек погријеши, немојте да му судите, немојте, да вас Пастиреначалник, коме је суд нредат, запита: „Ко си ти, да судиш туђему слузи, који своме Господару стоји и пада?" И ако би те не дај Боже, духовни отад саблазнио: буди као што су били Сим и Јафет, који су срамоту очеву покривали и поучи се страшном судбом Хама, сина Нојева, који је срамоту очеву на ругло изнио. Ја вам драги моји рекох по даној ми дужиости, а светитељ и чудотворац Николај нека је и мени и вама иа помоћи, да вам слаба моја ријеч корисна буде. Амин. I ; Двије ријечи на опијелима браће Ристе и Гаврила Фуфића у Травнику. — Говорио Еоста Божић, парох и надзир. протопрезвитерата у Травнику. I. На опијелу Ристе Фуфића, 17. октобра 1901. Тужни зборе! Дође нам час задњег растанка са нашим најстаријим и најодличнијим грађанином, са ктитором наше цркве и једним од првих оснивача наше школе. Уставимо за час плач и запијевку, пн отворимо своје умне очи, саберимо се, размислимо се и поучимо се у овоме часу! Па кад све то учинимо, ми ћемо се опет заплакати на растаику са човјеком, тако богато украшеним врлинама, са човјеком каквих мало бијаше, са човјеком, какви се ријетко ра^ају, са човјеком, чији ћемо губитак неизмјерно жалити. Зар не ће свакоме од нас пасти у очи, кад погледа на оно мјесто, ниже десне пјевнице, па види да тамо нема онога, који је од оснутка ове цркве, од неколико десетина година ту стајао и Богу се молио, који је био сушта побожност. Он је био сатрудник код зидања ове цркве, он је један од оснивача наше школе, он је био од натраг десет година па све до недавног времена предсједник наше општине, главни чинилац у нашим црквено-школским стварима. Нзегово трудољубл>е и савјесност у овом народном раду за нас је чудо, а за наше потомство биће прича. ГБему црквени новчић бијаше десет пута скупљи него свој, њему народна брига бијаше већа него своја. Његов приватни живот и живљење, његова скромност, његова штедљивост за нас 1е недостижан примјер. Богат је био, а живио је