Источник

Стр 38

источник

Бр. 1. и 2

праведник, предавши дух свој Богу. Свето тијело његово би погребено на иетом мјесту недалеко од храма. Вјерни много плакаху и ридаху за својии пастиром, а на гробу његову подигоше споменик (Ист. Евс. Цес. II. 29.); Пеки између грађана послаше цару потајно молбу, у којој мољаху, да би запријетио Анану таково шта чинити у бидуће. Други опет сретнувши Албина на путу из Алекоандрије, објаснише му, да Анан није имао права сазивати синедриона без његова знања. Дознавши о овоме Албин напише оштро, пуно јарости писмо Анну, пријетећи му са казном, а цар Агрипа лиши га првосвећенства, у кијој је чаети био само три мјесеца. На његово мјесто буде ностављен Исус син Дамеов. Мученичку смрт и праведност Јаковљеву увазкавали су Јудеји толико, да. су најмудрији између њих сматрали ову његову смрт као најглавнији повод опсади Јерусалима од стране Римљана (в. Евсев. Ист. Цркв. књ. II. гл. 23; Ас1а 8апс4огит Наизе! Мап 1. Т. 1). Из истога узрока изводи и Јосиф Флавије пропаст Јерусалнма (АсЈа ЗапсЦ Евс. Ц. И. II. 32). Вријеме мученичке смртп ап. Јакова по Јерониму јесте 7. година владе Неронове или 60 г., рачунајући по хришћанској ери. Герике опет тврди, да је то било 64. г. Ј ) Во ако узмемо у обзир свједочанство Евсевијево, да је Јаков са осталим апостолима живио све до пропасги .Јерусалима (Ист. Ев. књ. 3. гл. 7.), које се је по свједочанству Климента, десило одмах по смрти св. Јакова (Ас4а 8апс1огшп МаЛ 1. Т. 1), а будући, да и сам Јаков у својој посланпци пропаст Јерусалима означује, као врло близу, и Судију види већ пред вратима (Јак. 5. 8—9.), то бп на осиову овога свега требало за годину смрти Јаковљеве Сматрати 69. (По некима опет, као што су : Ланген, Шефер, Каулен и др. узима се као година смрти Јаковљеве година 62.) Опомен св. Јакова, брата Божјег, римска црква свршава 1-ог маја 2 ) а источна православна црква одавна је свршавала 23. октобра и у броју 70-це апостола 4-ог јануара. Већ у X. вијеку за вријеме Вдсилија Порфирородног објављен је најстарији месецолов, у ком се под 23 им октобром описују подвпзп свећеномученика и аностола Јакова, брата Господњег. У IX. вијеку црквч јерусалимска обраћаше се молитвама Јакову, брату Божијем, да би он посредништвом својим измолио у „отца свЉтовв дар% сввппе" те ослободио Јерусалимљане од опсаде Исраиљћана (Икос Мин. 23. окт.) Но и из првих хришћанских литургија видимо, да су свети пророци, апостоли и мученици већ у првим вијековима хришћанства призивали њега у молитвама својим. Ап. Јаков бијаше вјерни свједок за Јудеје и Јелине, да је Исус Христос прави и истинити Син Божији. Крвљу својом украсио је чин свећенички, као свештеномученик ностао је знаменитим међу апоетодима и удостојио се небеснога нашљедства, преселивши се са великом славом Цару Небесноме, гђе сада као јерарх моли Христа Бога за спасење душа наших. Р е љ е в о. Ристо Баћајлић, богослов.

Ј ) Јиз уЉе е1 пеив. 2 ) Ас1;а 8апс(;.