Источник

Стр. 68

ИСТОЧНИК

Бр. 3

хоиоштоваљем на вјечнога и свемогућег Створитеља свог, да се побожно прекрстнте и од срца Му се помолнте. Тако раде добра н паметна дјеца. Само таку дјецу драги Бог љуби и прима к Себи у друттво анђела Својих. 9 ) 5~ - .:-Ј ?- ц т '^! Кнвиткевне оцјене и прикази. Е. Анджелацкш (Јанко Ј. Спасојевић) Свлтои Савва (1175 1236) перввш сербскш архГепископгв и просв &тптелБ. (Отд6лБНБ1е оттиски изђ журнала „ Новбш В^к-б ") С. Петербургх 1902. 8° Стр. 15 Ова малена књижица носи на себи прпгодан карактер. У њој писац куша, да упозна руски читалачки свијет са животом и дјелима првога српскога архиепископа: Св. Саве. Стога је и нашао за добро да у детаљима изнесе живот Св. Саве и да том приликом назначи и све околности, које утјецаше на духовни!развој потоњега просвјетитеља и које га одведоше у тадање духовио средиште Атон, одакле ће спреман и способан да изађе и да заснује автокефалност српске цркве и да буде од велика утјецаја и по развој државних догађаја у Србији. Писац се служи у причању живота Савина његовим биографом Домеитијаном, но држимо да је требало у обзир узети и кашњу прераду Доментијанова дјела од монаха Теодосија. Истина да у њој нема нових дата за биографију Савину, ади је она од интереса, што се из ње види како су Срби схваћали и оцјењивали Савин значај на измаку XIII. и почетком XIV. вијека, Напомјенутп нам је даље, да је при цитатима из Доментијановог дјела ваљало пазити при коректури, те се не би увукао онолики велики број штампарских грјешака, што свакако буни. Писац покушава даље, да утврди њекоја хронолошка питања из живота Савина. Тако нпр. узима он 1175 као годину Савина рођења. Добро би било да је писац у напомјени назначио разлоге због којих је прихватио ову годину, јер као што је познато, извори за Савин живот не спомињу изрјечно годину његова рођења. Комбиновати се она поглавито мора из политичких одношаја Србије према Византији у вријеме Савина бјегства у св. Гору. Не бисмо се даље сложили ни са г. 1236., као годином смрти Савине, зашто погледај разлоге у 22. броју овога листа за годину 1900., стр. 347—8. Ииаче је писац савјесно употребио новију литературу о предмегу, као радове Ивана Савина Паљмова и труд. проф. А. Гавриловића о св. Савп. При крају говори писац о крсном имену и његову поријеклу, тврдећи, да је то остатак култа домаћега бога пз претхришћанске епохе, који су Срби задржали супституисавши мјесто домаћих богова поштовање онога хришћанског светитеља, на чији су дан прихватили хришћанство. Питање ово занимљиво је, али тешко ради оскудице извора, те није чудно да се досадашњп научници, тумачећи тај појав, знаменнто разилазе у комбинацијама и закључцима. Иначе је ова књижица веома згодна и доста поуздана, да упозна руски свијет са дјелима првога српског просвјетитеља. Р—Ј>.

9 ) 0*о све ивговорево в?л,а ва свтва ввтана равдробити и дјецу испитати.