Источник

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ИОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. XVI Сарајево, 15. фебруара 1902. Бр. 3. ВЛАСНИК: И.ИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-НРАВОСЛАВГТИ БОСАПСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДИИК: еинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословлје. з јв :ез: о.

Српско-правосл. Мптропол. Консисторпја Бањалучко-бпхаћка. Број 201. Свима протопресвитерским, а путем истих и парохијским звањима. Обзиром на то што сс је опазнло, да подручпо свештенство пушта сасвпм нз вида врло важне устапове нарсдбе од 9. априла 1899. бр. 1100., које се односе на брачне псппте и прописано оглаишиање бракова, упозорује се подручно свештенство на тачно, неотпустнво и строго обдржавање дотичних установа. И будући се обдржавањо тих установа може контролпрати само па основу књижица, прописаних поменутом паредбом за уппсивање у њу свих о: олности, које с тим питањпма у свезп стоје, ста»ља се свештенству у строгу дужност вођење односних књижигца о брачном нспиту, брачним огласима и т. д. Протопресвитери и падзиратељи протопресвитерата имаће при прегледању подручних парохијскпх звања обратити своју нарочиту пажњу па то, да ли свештенство ову врло важпу дужност своју вршп, да би у тому немарнп свештеници на одговорност позвани бити могли. Вез обављеног брачног испита не може се вјенчање у нпкаквом случају обавити, дочим без огласа може бнти говорд о вјенчању, ако је брачпим испитом и свепггенику ипаче позпатим околностима изван сваке сумње установљено, да никакве брачне сметње вјенчању на путу