Источник

Стр. 204

ИСТОЧНИК

Бр. 9.

оно, за које је Христос Спаситељ рекао жени Самарјанцн, да ће се тада ирави иоклоници клањати Оцу духом и истином, јер је Бог дух и ко му се клања, духом и исшином треба да му се клања и (Јов. 4, '23. 24.)? На ово питање, браћо, ја нијесам кадар одговорити, пошто не могу завирити у душу и срце ваше. Одговор на ово штгаље даће свак 1 од вас савјести својој, а моја је дужност и ја хоћу, да вам разјасним те ријечи Спаситељеве, како бисте ви лакше н правилније дали одговор на њ савјссти својој. Д8\"^ естк Ког'к и иже кллнајтса ел\8, д8\ол» г к н истинол\к достоиттч кланАтисА ... Нека не помисли когод, љуб. моји, да су ријечи ове наперене противу спољашњег исказивања наших религијозних осјећаја; да оне укидају јавно и приватно богослужење, велнчанствене обреде и свенаности св. Цркве православне; да оне забрањују подизање руку н очију к небу, приклањање главе, осјењивање себе зааком крста, клечање, метаписање и друге побожне покрете ваше у Цркви и ван Цркве. Не, љубазни, далеко нека је и мисао такава од ^ас. Мишљу се том заносе п мисао ту проповиједају њеки назовн просвнјећени људи, који се тобоже клањају Богу само унутрашње, духовно, а не признају и не поштују никаквих спољашњих знакова и обреда. Али далеко њнма лијепа кућа! Ми ћемо одбацити и презрети и њих и њихову мисао, јер се она ни не садржи у ријечима Христовпм: „д8хо/И г к и истинок* достоитт^ кллнатис /Л. А давати такав смисао ријечима тим, значило би блатом се бацати на св. Цркву православну, која је основала и осветила обреде и церемоније; значило би презријети примјер И. Христа, који се ни сам није молио у мислима Оцу Своме, него, молећи Му се, дизао очи Своје небу (Јов. 17. 1), на кољенима клечао (Дук. 22, 41.) нли на лице- Своје иадао (Мат. 26, 39); значило бн одбацити учење апостолско, које нам заповнједа: „ Прославигпе Бога у тјелесима својим и у душама својим " (1. Кор. 6, 20). Али шта ја то да говорим вама, који сте већ доласком у цркву доказали да тако не мнслите и који доказујете увијек то побожним стојањем и покретнма својнм у њој. Не рекох ово ради вас, него ради друге браће ваше, који по примјеру поменутијех учитеља хоће ван цркве своје да остваре ријеч Христову, који бјежо од цркве, не крштавају и не вјенчавају у њој дјеце своје, не исповнједају се, не причешћују н не поштују како треба служитеља Олтара Божјег. На њих је ова ријеч моја управљена, али њих на жалост овдје нема. Вог милостиви нека им опрости то п нека их изведе са ове странпутице на прави пут, а ми ћемо да разгледамо и разјаснимо ову ријеч Христову са друге стране.